Drama o Šri Aurobindu Šri Aurubindo

Drama o Šri Aurobindu – Silazak Plavetnila

ČIN I
Scena 1

(Prebivalište Postojanja-Svesti-Blaženstva. Um se tu nije rodio. Ono Jedno bez ičega drugog i Majka Trojstva su uronjeni u trans u svetoj Vatri. Brojni Bogovi idu oko Beskraja i Majke Zlatnog Svega, pevajući im himne.)

Prva grupa bogova: lice Istine je prekriveno sjajnim prekrivačem; njega ukloni, Svedržitelju; radi zakona Istine, radi vida.

Druga grupa: Od nebića do istinskog bića, Od tame do Svetlosti, Od smrti do Besmrtnosti. OM. Mir! Mir! Mir! Neka bude.

(Njihova tvorevina je primorala prvobitne roditelje da siđu na Zemlju radi Božanske Igre i da tako okončaju neprekidne muke Zemlje.)

Brama: Ja sam onaj koji stvara. Niko sem Mene nije stvaralačka Moć Beskraja. Stoga, nema ravnog Meni.

Višnu: Ja sam onaj koji održava. Ja sam Njegova Moć održavanja. Otud, nenadmašan sam Ja.

Šiva: Ja sam Rudra. Ja sam Njegova Sila uništenja. Takođe, beskrajna je moja Samilost za žalostivu Zemlju. Ja sam onaj koji vodi Zemlju i njenu decu ka novoj tvorevini. Stoga, jedinstven sam Ja.

Brama: Zemlja seje, Nebo žanje. Naša međusobna nadmoć može se dokazati samo na Zemlji i samo tamo ćemo moći da nađemo ko je od naših poklonika istinski nadmoćan.

Višnu: Sasvim se slažem s tobom što se toga tiče.

Šiva: Nepotrebno je i reći da ću ići s vama. Mi smo tek trojedini udovi Svevišnjeg. Mi postojimo naprosto zato što moramo nužno pomoći Njemu u Njegovoj Božanskoj Igri.

Brama: Da li je Zemlja prizvala naše prisustvo tamo? Bez njihovog uspinjućeg vapaja kako možemo da siđemo?

Višnu: Ja ću posejati seme čežnje u srcu smrtnika. Sa srcem punim posvećenosti oni će nam se moliti.

Šiva: Setite se da Asura sa svojim gomilama neće spavati i dalje. Kako će Zemlja pozdraviti naš silazak, ona koja je bila pod pipcima oktopoda upornog Daritelja Zla?

Brama: Potpuno smo svesni. Mahadeva, ti ćeš biti naš kapetan! Ti si taj koji će bezobzirno uništiti Neprijatelja i utemeljiti našu pobedu na tlu koje teži.

(Iza zavese ogromno dozivanje i čežnja.)

O, spasite Zemlju! O, spasite tvorevinu! Preplavite Zemlju osveštanim vodama Istine i bacite Lažnost dole u Ponor Ništavnosti. Oslobodite zemaljski život od urličuće jazbine Smrti. Brama, Višnu, Siva! Udostojite se da kročite na ovu Zemlju-siroče gde neznanje suvereno vlada. Čeznemo da vidimo vašu božansku Igru na žalnoj prašini.
OM. Anandamayi Chaitanyamayi Satyamayi Parame.
OM. Anandamayi Chaitanyamayi Satyamayi Parame.
OM. Anandamayi Chaitanyamayi Satyamayi Parame.

Majka: Avaj, Zemlja je ispunjena neprestanim žalostima i bolovima. Njeno ustreptalo srce tera me da siđem. Ja sam Majka. Ko sem Mene može da spase moju decu?

Beskraj: Ja takođe na Zemlju ću sići. Moj dolazak Istok će objaviti, tvoj Zapad.

Majka: Moja Milost će dati Besmrtnost Zemlji. Sa Sobom ću poneti plamen Preobražaja čistog poput vatre.

Beskraj: Ja ću osnovati tvoje nebesko Kraljevstvo na zapuštenoj Zemlji.

Scena 2

(Kuća Dr. K D. Goša. Nasmejani vrt ispred. Švarnalata, njegova žena, bere cveće i peva.)

Švarnalata: “Šta ćemo mi smrtnici da radimo? O, naše je da dočekamo s veđom obožavanja cvetove Njegovih stopala!”
(Ulazi K D. Goš)

Krišna Dan: Ne mogu da poverujem svojim ušima! Pevaš iznenađujuće slatko. Kažu da si ti “Ruža Rangpura”, a ja znam da si nenadmašna žena. Ali te još nikad nisam čuo kako pevaš.

Švarnalata: Pravo da ti kažem, nemam sklonost ka muzici; u najmanju ruku, muzika mi nije jača strana.

Krišna Dan: Ko je to onda bio, pevajući poput anđela?

Švarna: Oh! Zar ne znaš da bilo ko može da peva kad je sam?

Krišna Dan: Ne uvek. Pevač u meni, ako ikakvog ima, ne bi pevao, pa makar ni nasamo.

Švarna: Verujem da bi i ti pevao da si usnio moj san.

Krišna Dan: San! Hajde, otvori srce. Nisam li ja tvoj muž?

Švarna: Tačno, i ti si jedina osoba kojoj se poveravam. Ali nije pravi trenutak da odam tajnu. Da vidim da li će se moj san obistiniti.

Krišna Dan: Svarna, zar i ti! — izgleda da si ti moje osmo svetsko čudo.

Švarna: Ovo je duga priča. Bilo bi to kao Mahabarata ako bih ti je ispričala. Da skratim, imala sam igračku Krišnu kad sam bila dete. Dok sam rasla bila sam sklona da se molim Sri Krišni uveče kad je Zemlja tonula u tišinu. Moja jedina želja je bik da budem majka otelovljenog Božanskog.

Krišna Dan: Mi smo isuviše ljudski za božanski san. Kaušalja, Devaki, Sači — je li bilo ikoga na Zemlji ko je propatio više od njih? Kakva maštovita želja, stvarno! Kakav uzvišen san!

Švarna: Ali me nisi saslušao do kraja.

Krišna Dan: Da, reci sve što imaš. Držaću to za sebe. Dajem ti svoju časnu reč.

Švarna: Ali, poznaješ li ti sebe? Ti si ateista.

Krišna Dan: Ateista! Moj otac je bio Hindus, pa sam i ja. Ja sam poklonik Kali. Majka mog oca je u Varanašiju. Posvećenica Gospoda Sive je ona. Jesam li ja ateista zato što se krećem u evropskom društvu?

Švarna: Neka ti bude. Moj san zahteva hrabrenje tvog srca, tvoje istinsko saosećanje!

Krišna Dan: Svarna, praznim svoje srce za tebe.

Švarna: Moja molitva će uroditi plodom ubrzo. On, Svetlost sveta, je u meni. (Stidljivi osmeh.)

Krišna Dan: Je li? (Širok osmeh.)

(Ulazi siromašni musliman u velikoj žurbi.)

Abdul: Babu, Babu! Kolera je izbila u našem selu. Ja sam veoma, veoma siromašan. Dva moja sina su zgrabljena na onaj svet prošle nedelje. Moj najmlađi, moj najdraži, moj poslednji sin preti da ode. Molim vas, svratite u moju kolibu. Vaše samo prisustvo će izlečiti mog sina koji umire.

Krišna Dan: Daću sve od sebe. Moj život na Zemlji nema drugog cilja do li da štiti slabe i pomaže onima u nevolji. Oni koji se valjaju u bogatstvu mogu da zovu čuvene lekare. Ali moja ruka i bočica su za one čiji je prijatelj siromaštvo samo. Moj rad je da dobijem novac od onih što imaju i da doprinesem fondovima onih koji nemaju.

Abdul: Babu, Babu! Mogu da platim bujicu vašeg saosećanja samo svojim suzama oduševljenja.

(lzlaze K. D. Goš i Abdul.)

Švarna: (Lijući suze.) Avaj! Njega nazvati ateistom čije srce je bujica saosećanja — živa slika čovekoljublja? O Milostivi! O Svetlosti slepih! Tvoje praštanje, tvoje veliko praštanje želi moj oštri jezik.

Scena 3

(Himalaji. Galaksija Kutumija. Ulazak i izlazak duša aspiranata.)

Prvi kutumi: Širokogrudost uma je skoro stigla do kraja. Um je izvor problema. Trajno rešenje neće se moći naći tu.

Drugi kutumi: Stvarno, um nije u stanju da reši sve probleme. Opasnosti tkaju svoje mreže oko ljudskih duša. Ali ko ili šta može da ono nemoguće učini mogućim?

Treći kutumi: Znam, znam. Vrhovna svetlost Naduma je ono što je potpuno lišeno svih problema. Ona je izvor sklada, jedinstva u mnogostrukosti.

Četvrti kutumi: Beskrajni poriv Naduma je da side na Zemlju i da promeni njenu svest.

Prvi kutumi: Služiti svrsi Božjeg ljudskog rođenja je vrhovna potreba.

Drugi kutumi: Mnogo puta je On silazio na Zemlju tokom vekova. Ali Zemlja izgleda da nije načinila nikakav zadovoljavajući napredak. On dolazi i odlazi u Njegovo odabrano vreme. Svaki put izgleda da Njegova Misija biva osujećena upornim neznanjem Zemlje. Velika glad Vremena proždire svo duhovno blago koje On donosi dole. Bezobzirni zaborav gazduje nad smrtnicima.

Treći kutumi: Pobeda, a ne poraz, je prva i poslednja reč Boga. Uskoro će beskraj kročiti na ustreptalo srce tla.

Četvrti kutumi: Kada, zašto, kako, gde?

Treći kutumi: U Indiji, u zemlji mudraca i duhovnih divova, On će ugledati svetlost dana.

Drugi kutumi: A šta se očekuje od nas?

Prvi kutumi: Naše je da budemo ponuđeno cveće Njemu, Njegovoj Misiji.

Scena 4

(Kuća Bašija Radžnarajan Bosea. On obožava bezoblični Aspekt Bramana.)

Riši: Svarna, Svarna! Sedi pored mene. Svama, usnio sam jedan san sinoć. Meni taj san izgleda življi od same stvarnosti.

Švarna: Oče, mogu li da i ja čujem?

Riši: Svakako, moj san te se puno tiče. Svi vi znate da sam posvećenik Nirakara Bramana već nekoliko decenija. Ali ne više. Video sam Njega… To je izvan moje moći izražavanja. Moje oči su plivale u svetlosti i blaženstvu.

Švarna: Ko je to bio, oče?

Riši: Svetlost sveta, Šri Krišna.

Švarna: Gde?

Riši: Kćeri moja, u tebi, u tebi i nigde drugde. Od jutros u sitne sate ja sam slap ekstaze. Takođe sam video Bogove kako su kleknuli pred Njim, tvojim dolazećim sinom. Svarna, ti si moj nenadmašni dragulj.

Švarna: Oče, ti si moj najveći ponos. Tebe svi visoko cene. Ti si zvezda danica nacije. Tvoj glas je odzvanjao od najunutarnjijeg glasa Indije. Sada, moja je nada da će me Bog učiniti vrednom tvoje proročanske vizije.

Čin II

Scena 8

(Aurobindo spava. Noć je poodmakla. Predvečerje njegovog odlaska. Ulazi Baratmata. Kosa raščupana, lice prevladano tugom, stari sari sa mnogo rupa.)

Baratmata: Sine moj, došla sam napokon. Indija traži tvoj hitni dolazak. Jer ti ćeš probuditi usnulu naciju. Tama je počela da se zgušnjava preda mnom. Neće ničemu služiti da otežem priču jalovim emocionalnim gestovima. Oslobodi me, oslobodi me, sine moj.

Aurobindo: Majko, nudim svoje srce i dušu da slušaju tvoju vrhovnu zapovest. Više neću kukati od bede. Pretvoriću vetar Svadeša [Swadesh, indijski nacionalni pokret za oslobođenje, prim. prev.] u gigantski tornado.

Baratmata: Tako sam srećna, tako sam srećna, sine moj, jer tvoje lice pokazuje odlučnost gromovite volje.

(Ulazi predsedavajuće božanstvo Britanije.)

Božanstvo: Sine moj, ja sam te podizala poslednjih četrnaest godina sa ljubavlju i dobrotom. Zar ja nemam prava ni na šta?

Aurobindo: Svakako, zaista imaš. Ali naša Indija mora da ima slobodu da spase čitavo čovečanstvo od propasti. U godinama koje dolaze, Indija i Britanija će gajiti jedinstveno prijateljstvo. Bez jalovog svađanja — bujica mira će ispuniti obe zemlje.

Božanstvo: Moj jedini zahtev tebi je da ne raskrstiš sa mojim jezikom i književnošću. Ništa više, ništa manje ne tražim od tebe.

Aurobindo: Tebi strašno puno dugujem. Moje pero će vazda služiti tvom jeziku i tako ću ja takođe služiti tebi.
(Ulazi Majka sveta na vrbovima prstiju. Gleda mu netremice u lice.)

Majka: Da li me prepoznaješ?

Aurobindo: Viđao sam te stalno iznova u svom svetu snova. Ali da li ćemo se ikad sresti u fizičkom svetu?

Majka: Zašto da ne, zašto da ne? U božanskom času ja ću krenuti i stati kraj tebe u Indiji. Dole na Zemlju donećemo našu najvišu Istinu. Ti i ja ćemo biti vesnici novog čovečanstva. Ja znam, ali ti još ne znaš da si ti novi Sri Krišna Indije. Ti si moj Gospod.

Čin VI

Scena 6

(Baroda. Sardar Mađumdarova Vada. Aurobindo u maloj sobi. Ulatg Lele Maharađ. Poklanjajući se pred njim Aurobindo mu pokaže da sedne. Lele sedne i držipogled fiksiran na Šri Aurobindu.)

Aurobindo: Treba mi tvoja pomoć u Sadani.

Lele: Vidim u tebi Gjani-Baktu – redak blagoslov. Ali zašto si tako pod teretom misli?

Aurobindo: Talas za talasom misli. Kako je teško izbeći njihovom naletu!

Lele: Ali tebe uvek smatram za izuzetak. Dođi, hajde da sednemo na pod.

(Sednu.)

Lele: Sedi u meditaciji, ali nemoj da misliš, samo posmatraj svoj um; videćeš misli kako ulaze u njega; pre nego što budu mogle da uđu odbaci ih iz svog uma dok tvoj um ne bude sposoban za potpunu tišinu.

Aurobindo: Da pokušam

(On prihvati Leleovu izjavu sa apsolutnom verom i doslovce sprovodi njegova uputstva. Počinje da meditira. Nakon jednog dana sve misli prestanu. Tri dana, tokom kojih uzima malo hrane mehanički sa tanjira, prolaze. Dolazi do pune spoznaje Nirvane. Lele razgovara ponovo sa Aurobindom trećeg dana.)

Lele: Čudesno! Ono što sam želeo od tebe uradio si za tri dana. Trebalo mi je šest dugih godina da umirim svoj um. Pa čak i tako, ono što si ti postigao izgleda da je nešto mnogo prostranije nego što sam očekivao. Ne mogu da u potpunosti proniknem u taj izgled na tvom licu…

(Aurobindo je u dubokoj tišini.)

Čin VII

Scena 2

(Centralni zatvor u Aliporu. Samica 2 sa 3 sa malim dvorištem ispred. Aurobindo u kontemplaciji. Stub plave Svetlosti odozgo silazi i obasjava njegovu ćeliju. Bogolika figura izranja iz Svetlosti.)

Figura: Kako ti se čini tvoj zatvorski život ovde?

Aurobindo: To za mene nije zatvor. To je moj Jogašram.

Figura: Jogašram?

Aurobindo: Apsolutno.

Figura: Tvoji neprijatelji su te strpali ovde.

Aurobindo: Naporno sam se trudio da ugledam Narajana unutar sebe kao Prijatelja, Učitelja ili Proviđenje, ali nisam mogao. Porodične veze, privrženost radu i veliki broj drugih stvari stajali su kao zid između Njega i mene. Sada su oni koje nazivaš mojim neprijateljima odlučno prekinuli te vezanosti i ščepali me kao sa sidrišta i stavili me ovde u ovu sjajnu izolaciju gde mogu, sasvim neometan, da ronim u svoje dubine i da vidim mog Gospoda, mog Prijatelja, Mog Čuvara, Mog Vodiča, mog Sve-u-svemu licem u lice. Eto zašto nalazim u ovoj usamljenoj ćeliji moju dragocenu samoću radi sjedinjenja sa Sopstvom moga sopstva. On mi je dao brižljivu porodicu, rodbinu koja me voli, prijatelje, dobronamernike, obožavaoce kojima se ne zna broj, ali više od bilo kog među njima, više od svih njih zajedno, moji takozvani neprijatelji su mi učinili najveće dobro. Oni više nisu moji neprijatelji. Oni su najbolji među mojim prijateljima. A ovo nije jedini primer. To je jedan od mnogih. Otud, kažem, ja neprijatelja nemam.

Scena 6

(Aurobindo u svojoj ćeliji. Rano izjutra.)

Aurobindo: Pitam se odakle li dolazi ovaj miomiris. Nema nikakvog cveta u blizini, čak ni daška vetra. (Glas se začujeiz tišine.)

Glas: Ja sam Vivekananda. Želim da razgovaram sa tobom o delovanjima svesti iznad uma.

Aurobindo: Iznad uma?

Glas: Da. Ja lično nisam imao pojma o takvim delovanjima dok sam bio u telu. Sada ga imam i pomoći ću ti oko njega. Radi toga ću te posećivati svakog dana oko dve nedelje.

Aurobindo: Verujem da će ova delovanja voditi ka nekom Vrhovnom Dinamičkom Znanju.

Glas: To treba ti da otkriješ. Ja mogu tek da ti pokažem šta sam pronašao. Svetski teret napretka počiva na tvojim ramenima. Velika je radost naći te spremnim da ga nosiš. Pomoz’ Bog.

(Duh Vivekanande nestane.)

Scena 8

(Aurobindova ćelija. Aurobindo u dubokoj meditaciji. Plava Svetlost ispunjava ćeliju. Vasudeva se pojavljuje usred Svetlosti.)

Vasudeva: (Došavši pred Aurobinda) Pogledaj me, dete moje. Ja sam Onaj kojeg si tražio. Dolazim da ti kažem da ćeš me od sada i zauvek nalaziti u sebi, sa sobom, oko sebe svuda. Druga stvar je da je tvoj rad za Indiju u Bengalu sada obavljen. Proglasio sam nezavisnost Indije. Ostatak rada za nju će obaviti oni koji tek treba da dođu. Poslao sam te na Zemlju da uradiš moj posao oslobođenja sveta i preobražaja sveta. To će zahtevati veoma dugu i intenzivnu pripremu sa tvoje strane. Od sada se usredsredi na to prema mome vodstvu. Što se tiče tvog slučaja ovde, to je moja briga. Prepusti to sve meni. Ja ću dati uputstva tvom braniocu, govoriću kroz njega i videću te oslobođenog. Ostaćeš večno slobodan od svih njihovih slepih nastojanja kasnije da te silom izbace iz sfere tvog rada – trenutno u Indiji, onda širom sveta.

(Aurobindo se klanja u tišini. Vasudeva nestaje.)

Čin VIII

Scena 3

(30. maj 1909. Legendarni Utapara govor. Skup od oko deset hiljada ljudi. Aurobindo je obilato okićen vencima. Mičari Babu, sin Radže Pijari Mohana iz Utapare, je posebno dobio venac pripremljen za Aurobinda, koji mu doseže do stopala. Skup se održava pod povoljnim znamenjem Darma Rakšini Sabe, odmah nakon njegovog oslobođenja od aliporskog bombaškog slučaja.)

Aurobindo: (Nakon trijumfalnih povika publike) “Kada su me zamolili da vam govorim na godišnjem skupu vaše Sabe, bila mi je namera da kažem par reči o odabranoj temi za danas, temi hindu religije. Ne znam da li ću ispuniti tu nameru, jer dok sam sedeo ovde došla mi je u um reč da moram da vam govorim, reč da moram da govorim celom indijskom narodu. Prvi put je izgovorena meni u zatvoru a ja moram da je izgovorim mom narodu… Hodao sam pod granama drveta pred svojom ćelijom ali to nije bilo drvo, znao sam da je to bio Vasudeva, to je bio Sri Krišna koga sam video kako stoji tamo i natkriljuje me svojom senkom. Pogledao sam rešetke na mojoj ćeliji, samu rešetkastu konstrukciju koja mi je služila kao vrata i opet sam video Vasudevu. To je bio Narajana koji me je čuvao i držao stražu nada mnom. Ili sam ležao na gruboj ćebadi koja mi je data kao kauč i osećao ruke Šri Krišne oko mene, ruke mog Prijatelja i Voljenog. To je bila prva korist od dublje vizije koju mi je dao. Gledao sam zatvorenike u zatvoru, lopove, ubice, prevarante, i dok sam ih gledao video sam Vasudevu, to je bio Narajana kojeg sam nalazio u tim pomračenim dušama i zloupotrebljenim telima… Nakon toga kada je počelo suđenje u sudnici, počeo sam da pišem mnoga uputstva za mog branioca oko toga šta su lažni dokazi protiv mene i oko kojih tačaka svedoci mogu biti unakrsno ispitivani. Onda se desilo nešto što nisam očekivao. Dogovori koji su bili načinjeni za moju odbranu iznenada su se promenili i drugi branitelj je stajao tamo da me brani. Došao je iznenada – jedan moj prijatelj, ali nisam znao da on dolazi. Svi ste čuli ime čoveka koji je odagnao od sebe sve druge misli i napustio svu svoju praksu, koji je sedeo budan do duboko u noć iz dana u dan mesecima i narušio svoje zdravlje da bi me spasao – Sriđut Ćitaranđan Das. Kad sam ga video, bio sam zadovoljan, ali sam i dalje smatrao neophodnim da napišem uputstva. Onda je sve sklonjeno od mene, i poruka je došla iznutra: ‘Ovo je čovek koji će te spasti od klopki koje su ti stavljene oko nogu. Skloni u stranu te papire. Nisi ti taj koji će mu davati uputstva. Ja ću mu davati uputstva.’ Od tog vremena nisam samoinicijativno progovorio ni reč mom branitelju o slučaju… Prepustio sam to njemu i on je uzeo sve u potpunosti u svoje ruke, sa ishodom koji vam je poznat… Uvek sam slušao glas iznutra: ‘Ja te vodim, stoga ne strahuj. Radi svoj posao zbog kojeg sam te doveo u zatvor i kada izađeš upamti da se nikada ne plašiš, da nikada ne oklevaš. Upamti da sam ja taj koji čini sve ovo, ne ti ili neko drugi. Stoga kakvi god oblaci da naiđu, kakve god opasnosti i patnje, kakve god teškoće, kakve god nemogućnosti, nema ničeg nemogućeg, ničeg teškog. Ja sam u narodu i njegovom ustanku i ja sam Vasudeva, ja sam Narajana, i ono što ja želim će biti, ne šta želi neko drugi. Šta ja odaberem da stvorim, nijedna ljudska moć ne može da zadrži.’… Rekao sam: ‘Daj mi Tvoj Adeš. Ne znam koji posao da radim niti kako da ga radim. Daj mi poruku.’ U jogičkoj komunikaciji došle su dve poruke. Prva poruka je glasila: ‘Dao sam ti posao a to je da uzdigneš ovu naciju. Ubrzo će doći vreme kada ćeš izaći iz zatvora jer nije moja volja da ovaj put ili ti budeš osuđen ili da provodiš vreme, kao što drugi moraju, pateći za njihovu zemlju. Pozvao sam te da radiš, i to je Adeš za koji si pitao. Dajem ti Adeš da kreneš napred i da obaviš moj rad.’ Druga poruka je stigla i glasila je: ‘Nešto ti je pokazano u ovoj godini izdvojenosti, nešto oko čega si sumnjao a istina je hindu religije. Ta religija je ona koju dižem pred svetom, to je ono što sam usavršio i razvio kroz Rišije, svece i Avatare, a sada ona kreće napred da obavi moj posao među narodima. Dižem ovu naciju da pošalje moju reč. To je Sanatan Darma, to je večna religija koju nisi zaista znao ranije, ali koju sam ti sada otkrio… Kada kreneš, govori svom narodu uvek ovu reč, da je Sanatan Darma ono zbog čega se dižu, da se za svet, a ne za sebe dižu. Dajem im slobodu za služenje svetu. Kada se stoga kaže da će se Indija dići, to je Sanatan Darma koja će se dići. Kada se kaže da će Indija biti velika, to je Sanatan Darma koja će biti velika. Kada se kaže da će se Indija proširiti i produžiti, to je Sanatan Darma koja će se proširiti i produžiti svetom. Upravo zbog Darme i od Darme Indija
postoji’… Kažem da je Sanatan Darma ono što je za nas nacionalizam. Ovaj hindu narod je rođen sa Sanatan Darmom, sa njom se kreće i kroz nju raste. Kada Sanatan Darma opada, onda narod opada, i kad bi Sanatan Darma bila podložna propasti, sa Sanatan Darmom bi i propao. Sanatan Darma, to je nacionalizam. To je poruka koju moram da vam prenesem.”

(Izlazi Aurobindo.)

Čin IX

Scena 1

(Dom Motilal Roja. Aurobindo je u meditaciji u maloj loše osvetljenoj sobi. Vreme: rano izjutra. Iznenada se pred njim pojavljuje njemu poznat Lik Vasudeve.)

Vasudeva: Drago mi je što si došao ovde kako sam želeo. Krajnje je vreme da duboko zaroniš u Jogu. Osetićeš sve više i više da sam ja taj koji radi Jogu u tebi. Sada želim da ti ništa ne stoji na putu. Otud je moje izabrano mesto za tebe Pondičeri, u Južnoj Indiji. Tamo će tvoja koncentrisana Tapasja ubrzati silazak sile koja će olakšati silazak daleko više Sile da dovrši tvoj rad.
(Lik nestaje. Ulazi Motilal Roj.)

Aurobindo: Pondičeri, Pondičeri.

Motilal: Šta mislite pod tim?

Aurobindo: Treba da krenem za Pondičeri. Što pre, to bolje.

Motilal: (Zatečen) Ali zašto? Nešto ne valja?

Aurobindo: Ne, uopšte. Upravo sam dobio adesh – višu zapovest da krenem pravo u Pondičeri.

Motilal: Adesh! Onda dajte da ja obavim neophodne pripreme.

ČinX

Scena 3

(Aurvbindova kuća. Sede dvojica ukućana. 29. mart 1914. Vreme: veče.)

A: Pa, video sam novu pridošlicu iz francuske kako se upoznaje sa Aurobindom danas. Da li znaš išta o njoj?

B: Jedino da je u Francuskoj sledila Sadanu skoro po Aurobindovim smernicama – naravno, ne znajući to, i šta više, ona je imala nekoliko vizija nekoga koga je zvala Šri Krišna!

A: Zanimljivo! I čudesno takođe! Onda?

B: I istog trenutka kad je videla Aurobinda prepoznala ga je kao Krišnu iz njene vizije.

A: Kakva predodređenost! To je način na koji Božansko obavlja Svoj rad!

B: A primetio si kako je ona jednostavna i srdačna kao da je došla kući svojim sopstvenim ljudima.

A: To je i moj osećaj, takođe. A sasvim iznad toga, ona nadahnjuje na poštovanje.

B: Sasvim prirodno za njenu ličnost, za nekoga ko je mogao da vidi Aurobinda iznutra preko tolikih mora i ko je mogao da korača stazom koju je Učitelj iscrtao ovde za nas.

A: Čudim se toj koincidenciji.

B: Možemo se čuditi, bez sumnje. Koincidencija izgleda kao simbol Zapada koji se sjedinjuje sa Istokom u velikoj sintezi.

A: To je tačno moj osećaj.

B: Hajde da postavimo to pitanje Učitelju. Hajde da od njega čujemo o ovoj temi.

A: Vrlo dobro. Koliko sutra, ako je moguće.

Scena 4

(Veranda Aurobindove sobe. Vreme: veče. Datum: 30 mart 1914. Aurobindo sedi zavaljen u stolicu na verandi. A i B, njegovi družbenici, sede na drugoj strani stola.)

Aurobindo: Imate bilo šta da pitate?

A: Malo o francuskoj dami koja vas je posetila juče, ako bi hteo.

B: Zapanjujuća stvar u vezi nje je da ona izgleda kao kod kuće među nama, strancima, u stranoj zemlji u stranom okruženju.

Aurobindo: Dugo pre njenog dolaska ovamo ja sam bio svestan nje. Upoznavaćete je sve više i više iz dana u dan. Čak i tada ona će biti daleko iznad onoga što možete da znate. Što se tiče toga da je ona ovde kao kod kuće, ili ma gde drugde, ništa ne bi predstavljalo nikakvu razliku za nju. Ona je u celom svetu i ceo svet je u njoj. U širem smislu, ona je indijska duša rođena u evropskom telu.

A i B: (Skoro jednoglasno) Slična misao nam je pala na pamet juče – kao da će ona da poveže Istok i Zapad zlatnim lancem.

Šri Aurobindo: (Smešeći se) Da, i mnogo više.

Scena 5

(Soba od A. Stiže B. Datum: 31. mart 1914.)

A: Imamo gledište našeg Učitelja o velikoj dami. Kako da znamo njeno gledište o Učitelju?

B: Dobio sam ga i došao sam da ti ga pokažem. Ista misao se i meni motala po glavi. I srećom naleteo sam na nju i zgrabio priliku da je ispitam o toj temi. I u skladu sa svojom jednostavnošću i dobrotom, pokazala mi je njeno zabeleženo gledište. Evo ga. (Čita naglas.)

Le 30 Mars 1914
“… Peu importe qu’il y ait des milliers d’êtres plongés dans la plus épaisse ignorance. Celui que nous avons vu hier est sur terre; sa presence suffit à prouver qu’un jour viendra ou l’ombre sera transformée en lumière, et ou effectivement, Ton regne sera instauré sur la terre…”

(“… nije bitno ako postoje na stotine bića uronjenih u najgušće neznanje. Onaj kojeg smo videli juče je na Zemlji: Njegovo prisustvo je dovoljno da dokaže da će doći dan kada će tama biti preobražena u svetlost, kada će Tvoje carstvo biti, vaistinu, uspostavljeno na Zemlji.”)

A: Oh, otkrovenje! Pročitaj ponovo.

B: Da se razumemo, ovo je svetlost za naše slepe oči. Ovo je Božji Blagoslov primljen kroz nju. Mi smo beskrajno blagosloveni što smo kraj njegovih stopala. Isto i Indija, isto i svet.

A: A nekoliko reči Aurobindovih o njoj su pune dalekosežnog značaja.

B: Svakako. Mi smo sada došli do radikalnog zaokreta u toku našeg života ovde.

Čin XII

Scena 3

(Ašram. Šri Aurobindo sam u svojoj sobi, pregleda unutar sebe svoj ideal i svoju misiju.)

Šri Aurobindo: “Nije radi lične veličine da ja tragam za tim da spustim Nadum. Ništa ne marim za veličinu ili malenkost u ljudskom smislu. Tragam za tim da donesem neki princip unutrašnje Istine, Svetlosti, Sklada, Mira u zemaljsku svest. Vidim ga iznad i znam ga šta je – osećam ga kako svetli na moju svest odozgo i tragam za tim da mu omogućim da preuzme čitavo biće u svoju sopstvenu urođenu moć, umesto da priroda čoveka i dalje ostaje u polu-svetlosti, polu-tami. Verujem da je silazak ove Istine koja otvara put za razvoj božanske svesti ovde krajnji smisao zemaljske evolucije. Ako veći ljudi od mene nisu imali ovu viziju i ovaj ideal pred sobom, to nije razlog zašto ja ne bih sledio moj smisao za Istinu i viđenje Istine. Ako ljudski razum gleda na mene kao na budalu što pokušavam da učinim ono što Krišna nije pokušao, ne marim ni najmanje. Ne postavlja se tu pitanje o X ili Y. To je pitanje između Božanskog i mene – bilo da je to Božanska Volja ili nije, bilo da sam ja poslat da spustim to dole ili da otvorim vrata za njegov silazak ili barem da ga učinim više mogućim ili nisam. Neka mi se svi ljudi podsmevaju ako hoće ili neka odem u pakao ako treba zbog svoje pretpostavke – ja nastavljam dok ne odnesem pobedu ili ne propadnem. Ovo je duh u kojem ja tragam za Nadumom, nikakvo jurcanje za veličinom mojom ili drugih.
Nemam nameru da postignem Nadum samo za sebe – ja ne radim ništa za sebe, pošto nemam ličnu potrebu ni za čim, niti za spasenjem (mokšom) niti za supramentalizaeijom. Ako ja tragam za supramentalizaeijom, to je zato što je ona stvar koja mora da se obavi za zemaljsku svest, a ako se ona ne obavi u meni, ne može se obaviti u drugima. Moja supramentalizacija je samo ključ za otvaranje kapija Nadumnog ka zemaljskoj svesti; učinjena samo sebe radi, bila bi savršeno jalova.”

Odlomcu iz knjige: Šri Činmoj, Silazak Plavetnila, drama o životu Šri Aurobinda

Tragalac

Tragalac

Sve što vredi imati
Takođe
Vredi podeliti sa drugima.

Dodajte komentar

Komentariši

Your email address will not be published. Required fields are marked *