Drama o Šri Čajtanji Šri Čajtanja

Drama o Šri Čajtanji – Gospod Gauranga, inkarnacija ljubavi

O, ČAJTANJA, TREBA MI TVOJA LJUBAV

Lica:
Kraljica
Akbar

ČIN I

Scena 1

Kraljica: Akbar, mogu li da znam čime si tako duboko obuzet?
Akbar: Obuzet sam mislima o Čajtanji.
Kraljica: Vrlo često te viđam kako razmišljaš o njemu i meditiraš na njega. Zar si zaboravio da je on Hindus? Šta će ljudi misliti o tebi? Šta će tvoji podanici misliti o tebi kada saznaju da meditiraš na Hindusa tako duboko i tako često?
Akbar: Neka o meni misle šta hoće, ali ja ne mogu da živim, a da ne volim Čajtanju. Njegova božanska ljubav osvojila je moje srce. Njegov božanski mistični ples prosvetlio je moje srce. On je Gospod mog težećeg srca. Nikada ne mogu da izrazim dubinu njegove ljubavi. Preklinjem ga da mi podari samo kap svoje nektar-ljubavi. Svojom beskrajnom ljubavlju on je već postigao ono što ja tako očajnički pokušavam. U njegovom srcu Hindusi i Muslimani postali su jedno. On je ostvario Alaha; ostvario je najvišu Istinu.
Kraljica: Ti si veliki. Svi te obožavaju. Mislim da ne bi trebalo da budeš Čajtanjin obožavalac.
Akbar: Obožavaju me, ali ne tako iskreno kao što ja obožavam Čajtanju. Obožavaju moju spoljašnju moć. Ja obožavam Čajtanjinu unutrašnju moć. Moja moć sve uništava. Čajtanjina moć voli sve, voli svakog, ispunjava svakog. Postoji razlika između Čajtanjine moje moći. Moja moć želi da uništi svet. Moja moć želi da gospodari svetom. Moja moć želi ime i slavu. Njegova moć želi da voli svet, da postane svet i da ispuni svet. O, Kraljice, reći ću ti šta osećam prema Čajtanji. On nije običan smrtnik poput nas. On je sin Istine. On je Istina Sama. A ova Istina je Ljubav. Ova Istina je jedinstvo sa Alahom i Njegovom Tvorevinom. Ova Ljubav je mom srcu neprestano potrebna. Samo prašina sa Čajtanjinih stopala može preobraziti moj život u Kraljevstvo Nebesko.
(Akbar peva)

Kemane tomare pujibo bidhata kemane
Kemane tomar cnarene bandhibo kemane
Kemane tomar nayane heribo kemane
Kemane basibo tomar tarite kemane
Kemane tomar banshari bajabo kemane
Kemane tomare debo ei hiya kemane
Rupantarer alor gitika kemane
Kemane gahibo dibase nishithe kemane

(Kako da Te obožavam, Moj Gospode?
Kako da vežem Tvoja Stopala?
Kako da vidim Tvoje Oko?
Kako da plovim na Tvom Brodu?
Kako da sviram na Tvojoj Flauti?
Kako da Ti ponudim svoje srce?
Kako da dan i noć pevam
Pesmu Svetlosti svoga preobražaja?

MOJA POSLEDNJA ŽELJA JE DA POLOŽIŠ
STOPALA NA MOJE SRCE

Lica:
Govinda
Haridas
Čajtanja

(Stariji Haridas je izuzetno bolestan. Leži. Ulazi Govinda sa nešto prašada koji je posvetio Čajtanja)

Govinda: Doneo sam ti hranu. Ovde je prašad za tebe. (Haridas mu se zahvalno osmehuje) Ne brini, bićeš dobro. Pojedi prašad.
Haridas: Još ne mogu da pojedem svoj prašad.
Govinda: Zašto?
Haridas: Zato što još nisam završio svoju đapu. Ovo je prvi dan ikada da sam radio đapu ležeći. Danas ne mogu da ustanem iz kreveta, pa radim đapu ležeći, ali to uopšte nije intenzivno.
Govinda: Bolestan si. Kako možeš da očekuješ da ti đapa bude intenzivna, Haridas? Prvo moraš da ozdraviš. Čim postaneš jak, tvoj intenzitet će se vratiti.
Haridas: Ne, ne mogu da jedem. Oh, ali moram da jedem prašad mog Gospoda Čajtanje, ili će to biti uvreda za njega. U isto vreme, ako jedem pre nego što završim svoju đapu, to će takođe biti uvreda za njega. U tom slučaju, poješću malo, vrlo malo njegovog prašada, a onda ću nastaviti svoju đapu. Tako neću uvrediti mog Gospoda odbacujući njegovu svetu hranu, a u isto vreme, neću ga uvrediti jedući njegovu hranu a da je nisam zaslužio svojom duhovnom disciplinom. (Uzima malo parče prašada)
(Ulazi Čajtanja)
Čajtanja: Kako si danas, Haridas?
Haridas: Gospode, fizički sam gore, ali duhovno sam bolje. Duhovno, osećam više ljubavi prema tebi, imam više vere u tebe. Ali, oprosti mi, moj Gospode, danas prvi put u životu nisam mogao da završim svoju đapu. Ne mogu da ustanem iz kreveta.
Čajtanja: Ne brini, Haridas. Bezbroj puta si uradio đapu. Gospod Krišna je najzadovoljniji tobom, i ja sam najzadovoljniji tobom. Ti si već dostigao savršenstvo u svom duhovnom životu. Sada uopšte ne moraš da radiš đapu. Ne treba ti nikakva meditacija. Za tebe je ovo vreme da se odmaraš i sačekaš poziv iz Onostranog, iz drugog sveta.
Haridas: Moj Gospode, spreman sam za tvoj poziv sa drugog sveta. Ali moraš da ispuniš moju želju. Zar nećeš ispuniti moju poslednju želju? Uvek si mi udovoljavao; uvek si visoko govorio o meni, iako ja uopšte ne zaslužujem tvoju pohvalu. Dolazim iz veoma niske porodice. Bio sam nedodirljivi. Svi su me mrzeli. Ali, ti si me uzdigao. Dao si mi položaj. Dao si mi ime i slavu. Učinio si me vrlo bliskim sebi. Moj Gospode, ovaj moj život je samo život zahvalnosti tebi. Učinio si me onim što jesam. Nezamislivo je šta sam bio. Samo kroz tvoju samilost postao sam ovo što sam sada.
Čajtanja: Tvoja moć prijemčivosti je duboko udovoljila mom srcu ljubavi i samilosti. Sada, molim te, reci mi. Želim da znam tvoju poslednju želju.
Haridas: Moja poslednja želja je da položiš svoja stopala na moje srce pre nego što umrem. Ti si čitav moj svet. Kada položiš svoja stopala na moje srce, dobiću beskrajnu Radost, Mir i Blaženstvo. Poslednjih nekoliko meseci govorio si nam da ćeš uskoro napustiti svet. Ali, moja jedina želja je da položiš svoja stopala na moje srce i da mi dozvoliš da umrem pre tebe, moj Gospode. To je moja poslednja želja.
(Čajtanja grli Haridasa)
Čajtanja: Govinda, idi i dovedi nekoliko mojih učenika. Hajde da pevamo Hari Bol. Hajde da pevamo naš kirtan. (*religiozne pesme u čast Šri Krišne)
(Izlazi Govinda. Vraća se sa deset učenika. Počinju da pevaju Hari Bol, Hari Bol. Čajtanja polaže svoja stopala na Haridasovo srce. )
Haridas: Moj Gospode, ti si moj svet. Moja si svetlost. Dah si mog srca. Blaženstvo si moje duše.
(Haridas umire. Čajtanja podiže Haridasovo telo i počinje da pleše, pevajući Hari Bol, Hari Bol)
Čajtanja: On je otišao mom drugom domu. Ja imam dva doma: jedan na Zemlji, i jedan na Nebu. On je otišao mom Nebeskom domu. Pripremiće sve za moj dolazak. U duhovnom životu ne postoje kaste; nema ranga. On dolazi iz niske porodice, ali u Božjem Oku svi smo mi jedno. Istina nije monopol Bramina. Istina je svačije vlasništvo. Onaj ko ostvari Istinu je iznad svih ostalih. Haridas je ostvario Istinu. On je iznad svega, iznad svakoga. Imati učenika kao što je Haridas jeste nešto. Ispuniti njegovu poslednju želju jeste nešto. Biti sa njim na drugom svetu jeste nešto. Nešto dobro. Nešto božansko. Nešto besmrtno.

PRIJATELJSTVO JE IZNAD SVEGA

Lica:
Čajtanja
Ragunant, njegov prijatelj

Scena 1

(Čajtanja i Ragunant su na brodu, prelazeći Gang na putu do škole.)

Ragunant: Vidim da držiš neku knjigu u rukama. Smem li da znam o čemu se radi?
Čajtanja: Ma, nije to ništa. Nešto glupo.
Ragunant: Šta je tu glupo? Daj da vidim.
Čajtanja (okleva): Ma, neće ti se dopasti. Ako baš želiš, mogu da ti pročitam nekoliko strana.
Ragunant: Ne, ne. Dozvoli mi da sam pročitam.
(Čajtanja mu daje knjigu. Ragunanat preleti pogledom nekoliko strana, a zatim sklopi oči.)
Čajtanja: Ragunanat, šta je bilo? Zašto si zažmurio? Zar ti nije dobro? (Ragunanat počinje da lije suze) Zašto plačeš? Zašto plačeš, prijatelju moj?
Ragunant: Uistinu sam tvoj prijatelj. Avaj, ja sam ti prijatelj.
Čajtanja: Šta ti je? Molim te, reci mi. Šta sam to učinio? Da li si naišao na neke greške u knjizi? Ako treba, voljan sam da ih ispravim. Samo reci. Znaš da mi je stalo do savršenstva.
Ragunant: Greške? Nema grešaka, samo savršeno Savršenstvo. I ja sam napisao knjigu iz logike i mislio sam da će mi ona doneti besmrtno ime i slavu. A sad vidim tvoju knjigu. Kad ljudi pročitaju tvoju knjigu, moja će postati beznačajna. Niko više neće ni da je takne.
Čajtanja: I zato plačeš? Zato se osećaš jadno, prijatelju moj? Moja knjiga ti je uzrokovala ovoliku patnju? (Čajtanja zgrabi knjigu iz Ragunanatovih ruku i baci je u Gang.)
Ragunant: Šta si uradio? Šta si to uradio? Tako vrednu i dragocenu knjigu bacio si u Gang?
Čajtanja: Prijateljstvo je iznad svega. Cenim prijateljstvo sa tobom beskrajno više nego što cenim svoju knjigu. Ragunanat, tebi su potrebni ime i slava. I Bog će ti ih dati. Meni je potrebna samo jedna stvar: prisustvo Gospoda Krišne u mom srcu. Potrebno mi je samo njegovo prisustvo, njegove stope u mom srcu. (Čajtanja peva.)
Se je-gan geye jai gan geye jay amar hriday dware
Dake amar ashar prane premer parabare
Se je-gan geye jai gan geye jay amar hriday dware
Bhuban amar rabire na ar moher karagare
Se je-gan geye jai gan geye jai amar hriday dware

(Evo, On dolazi, pevajući pred vratima mog srca.
Priziva moje srce nade da stupi u Njegov Okean Ljubavi.
Evo, On dolazi, pevajući pred vratima mog srca.
Moj svet više nije u tamnici vezanosti i samoobmane.
Evo, On dolazi, pevajući pred vratima mog srca.)

Čajtanja: Gospod Krišna, Gospod Krišna! Mogu da ostanem bez ičega na zemlji, osim bez Šri Krišne.
Ragunant: Ali svet će me proklinjati! Podneo si ogromnu žrtvu zbog mene.
Čajtanja: Nema tu nikakve žrtve. Sve je to moja ljubav prema tebi. Moja ljubav prema tebi je odigrala svoju ulogu. Ako Bog smatra da je to neophodno, ja ću znati. Ako On želi da ja budem njegov instrument, učiniće me svojim instrumentom i daće mi priliku da mu služim. Pomoću svoje knjige ti ćeš služit, ti ćeš prosvetliti čivečanstvo. Pomoću svoje ljubavi prema Bogu, ja ću prosvetliti čovečanstvo.
Ragunant: Ti sve vidiš u skladu sa svojom unutrašnjom Svetlošću, u skladu sa svojim sopstvenim ostvarenjem. Postoji ogromna razlika između tebe i mene. Ja sam jedno beznačajno stvorenje, dok si ti božji odabrani instrument. U tebi vidim božju beskrajnu Ljubav, božju beskrajnu Samilost. U tebi vidim božju Poruku najviše Istine. Doći će dan kad će te ceo svet ceniti. Ceo svet će uvažavati znanje tvog uma, diviti se ljubavi tvog srca i obožavati tvoje ushićeno jedinstvo sa Bogom, sa Gospodom Krišnom.

SRIBAS

Lica:
Čajtanja
Sribas, Čajtanjin dragi učenik
Čajtanjin sledbenik
Još Čajtanjinih sledbenika
Sribasova žena
Sribasovi rođaci
Sribasov sin

Scena 1

(Leva strana pozornice: dvorište Sribasove kuće; desna strana: soba prema dvorištu.)

(Čajtanja peva Hari Bol, Hari Bol i igra u ekstazi sa sledbenicima, u dvorištu svog dragog učenika Sribasa. Najednom, iz kuće se začuje lelek i kuknjava. Sribas napušta proslavu i trkom ulazi u kuću. Njegova žena je u suzama; ostali rođaci takođe plaču.)

Žena: Naš jedinac! Naš sin jedinac je zauvek otišao! Šta ću ja sad? Šta ću ja sad?
Sribas: Zašto plačete? Zašto ridate? Šta je tu za plakanje? Njegovo vreme je došlo. Eto, zato je on otišao na drugi svet. Danas, Gospod pleše u našem dvorištu. I najveći grešnik bi, da ovde umre, otišao pravo u Raj. Pošto je naš sin ovde napustio svet, nesumnjivo će biti srećan. Ako zaista voliš svog sina, onda budi srećna, budi ushićena. Pridruži nam se u pesmi i igri, sada i ovde. Gospod je sa nama.
Žena: Nije vreme da slušam tvoju filozofiju. Izgubili smo našeg jedinca. Volim našeg Učitelja, Šri Čajtanju. Ali kad nekom umre sin jedinac, nemoguće je da održi istu ljubav prema Učitelju i istu veru u Učitelja.
Sribas: Ti plačeš i naši rođaci plaču. Ali naš Gospod pleše u ekstazi. On je u božanskoj svesti. Ako te čuje kako plačeš i kukaš i zato se vrati u svoju uobičajenu svest, onda ću se ja baciti u Gang. Ako ti prekineš njegov ekstatični ples, ja ću prekratiti svoj život!
(Žena se smiruje. Rođaci i dalje plaču.)
Sribas (ostalima): Izgubili smo našeg najmilijeg; izgubili smo našeg sina jedinca. Ali moja žena i ja ne plačemo. Ako vi hoćete da plačete, odlazite iz naše kuće. Mi smo ti koji su pretrpeli gubitak. Ali za nas to nije gubitak; za nas je to istinski blagoslov, istinski dar, jer je danas Gospod došao u moju kuću. Nije sad na meni da mislim na svog sina. Jedina moja odgovornost je da mislim na svog Učitelja. Moj Učitelj će se pobrinuti za mog sina. Pa vi, ako želite da plačete i kukate, svi odlazite iz ove kuće. Ovo nije mesto za vas.
(Sribas se vraća u vrt i počinje da peva i pleše sa ostalima. Odjednom, Šri Čajtanja prestaje da peva i igra.)
Čajtanja: Ne znam šta, ali nešto je pošlo naopako. Da li se nešto desilo u Sribasovoj kući? (Sribasu): Da li je neka nesreća zadesila tvoju kuću?
Sribas: Gospode, danas, kad si ti blagoslovio moj dom svojim božanskim prisustvom, kako ovde može biti nesreće?
Jedan od sledbenika: Gospode, jeste se nešto dogodilo.
Čajtanja: Šta se dogodilo?
Sledbenik: Dogodilo se nešto ozbiljno.
Čajtanja: Šta to?
Sledbenik: Umro je Sribasov sin.
Čajtanja: Kad? Kad?
Sledbenik: Pre sat vremena.
Čajtanja: Zašto mi niste rekli?
Sledbenik: Ti si, moj Gospode, govorio s Gospodom Krišnom. Nismo želeli da prekinemo tvoj ekstatični ples. Prosto nismo bili u stanju za tako nešto. Zar je trebalo? Za nas je tvoj ples beskrajno važniji od smrti.
Sribas: Za mene, tvoj ekstatični ples je od krunskog značaja. U poređenju s tim, smrt mog sina nema značaja.
Čajtanja (počinje da plače): Kako ja mogu da zaboravim žrtvu onog, ko u mom prisustvu može da zaboravi gubitak sina jedinca? Kako ja mogu dovoljno da uvažim njegovo srce? Kako mogu dovoljno da se divim njegovom srcu? Sribas, ti si zaista čovek božanskog žrtvovanja. Nikad nisam video čoveka poput tebe. Čija je žrtva ravna tvojoj?
Sribas: Gospode, sa moje tačke gledišta, nije bilo žrtve. Za mene postojiš samo ti. Došao si u moj dom. Danas je najsrećniji dan u mom životu, najveći dan u mom životu.
Čajtanja: Sribase, molim te idi i donesi dete. Dozvoli mi da ga vidim.
(Sribas izlazi. Vraća se u pratnji svoje žene, noseći sina. Polaže dete pred Učitelja. Čajtanja gleda dete i koncentriše se na njega.)
Dete: Gospode, bila je Tvoja volja da umrem. Ko može da prekrši Tvoj zakon?
(Svi su zapanjeni kad čuju da mrtvo dete govori.)
Dete: Ti si me, Gospode, doneo na ovaj Tvoj svet i Ti si taj koji me šalje na drugi svet, koji je podjednako Tvoj. Ko je moj otac, ko je moja majka, ako ne Ti? Ti si večni Otac, Ti si večna Majka. Klanjam ti se, o Gospode. Idem u Tvoj drugi dom.
Čajtanja: Sribase, sada je duša tvog deteta napustila telo. On je otišao u moj drugi svet. Imam spremljeno mesto za njega na Nebu. Brinuću o njemu tamo, kao što brinem o tebi, tvojoj ženi i svim tvojim duhovnim sestrama i braći ovde na zemlji. Sribase, imao si samo jednog sina. Od sada ćeš imati dva sina. Ja ću biti tvoj sin i moj najdraži učenik, Nitjananda, biće tvoj sin. Jedan sin je otišao na drugi svet; dva sina će ovde zauzeti njegovo mesto.
(Sribas dodiruje Čajtanjina stopala, a onda radosno pleše.)
Žena (dodirujući Čajtanjina stopala): Gospode, u Tebi vidim svoje dete. U Tebi vidim Nebesa. U Tebi vidim čitav univerzum. Danas vidim ne samo Tvoje fizičko prisustvo, već i Tvoju univerzalnu Stvarnost.
Čajtanja: Danas si dokazala da si pravi Sribasov saputnik. Njegova težnja i tvoja težnja danas su postale potpuno jedno. Nosiću vas oboje u dubinama svog srca i odvešću vas do Harijevog prebivališta.
(Čajtanja radosno i ponosno blagoslovi Sribasovu ženu.)

Odlomci iz knjige: Sri Chinmoy, Lord Gauranga: love incarnate, Agni Press, 1973.

Tragalac

Tragalac

Sve što vredi imati
Takođe
Vredi podeliti sa drugima.

Dodajte komentar

Komentariši

Your email address will not be published. Required fields are marked *