Pitanje: Da li nam možeš reći nešto o tajni jogičkog disanja ili pranajami?
Šri Činmoj: Shodno našoj hinduističkoj filozofiji, imamo tri glavne joge: Đnana joga (joga znanja), Karma joga (joga služenja) i Bakti joga (joga posvećenosti); put znanja, put delovanja i put posvećenosti. U okviru Đnana joge ili puta znanja, postoji grana koja se naziva Rađa joga. Rađa znači kralj. Ova grana se naziva kraljevska joga. U okviru Rađa joge postoji osam koraka ili nivoa na tragaočevom putu ka Bogu, a četvrti nivo se naziva pranajama. To je joga sistematičnog disanja, kontrolisanog daha. Svi mi dišemo, ali većina nas ne zna kako da diše pravilno. A ipak, ako bismo mogli da pravilno dišemo, možemo sebe osloboditi bolesti i konačno čak možemo pobediti smrt.
Postoje dve vrste daha: jedan je prana, a drugi je apana. Kada udišemo kosmičku energiju da bismo pročistili i ubacili energiju u svoj život, to nazivamo pranom. Kada izdišemo svoje nečistote, to nazivamo apanom. Kada udišemo pranu, tada pobeđujemo bolesti, a kada izdišemo apanu, tada naše fizičke organe koji ne funkcionišu kako treba postavljamo u savršeno stanje; što bi se reklo, dovodimo naše čitavo telo u savršen red. Evo jednostavne vežbe koju možete raditi u bilo koje vreme. Kada hodate, tokom pet koraka udišite, a sledećih pet koraka izdišite vrlo ujednačeno. Ako to uradite dok hodate svega 200 metara osećaćete se osveženim.
Postoje tri nivoa pravilnog, sistematičnog disanja. Prvi je puraka, ili udisanje; drugi je kumbhaka, ili zadržavanje daha; treći je rechaka, ili izdisanje. Kada udišete treba da osetite da udišete Dah Boga, Svevišnjeg, božanskog Voljenog. Kada zadržavate dah, morate osetiti da zadržavate sveispunjavajući Dah Svevišnjeg. I kada izdišete, treba da osetite da nudite Božanski besmrtni dah Života ili energiju, čitavoj Njegovoj kreaciji.
Da biste praktikovali sistematsko disanje, dok udišete, samo tiho ili mentalno ponavljajte reč puraka. Zatim, dok držite dah, tiho ponavljajte kumbhaka. A kada izdišete tiho ponavljajte rechaka. Ili, sve vreme dok udišete, držite dah ili izdišete, možete ponavljati reč Bog. Koristite ime koje inače koristite dok se molite – Svevišnji ili Suprim, Bog, Om, ili bilo koje ime koje vam najviše odgovara. Kada ste u nevolji ili opasnosti, vi odmah ponavljate Nečije ime, jer osećate da je On taj koji će vas spasiti. Dok dišete, takođe treba da osećate da treba da prizovete onog ko je na prvom mestu u vašem životu.
Ritam vašeg disanja je najvažniji. Ako udišete jednu sekundu ili jedno ponavljanje imena Suprim, tada treba da držite dah četri sekunde ili četri ponavljanja Suprim. Zatim, kada izdišete, to treba da traje dve sekunde, ili vreme koje vam je potrebno da ponovite Suprim dva puta. Disanje treba da bude lagano i tiho. Udah i izdah treba da budu tako nežni da ne biste ga pomerili končić čak i da je tik ispred vašeg nosa.
Kod normalnog disanja obično koristite obe svoje nozdrve. Ali, kada pravilno dišete naizmenično, kroz jednu, pa kroz drugu nozdrvu, u trenutku se oslobađate mentalne tenzije, briga, depresije i mnogih drugih stvari koje su uzrok vaše uznemirenosti. Alternativno disanje kroz jednu pa drugu nozdrvu je najvažnija vežba disanja. Počnete tako što koristite svoj desni palac da zatvorite desnu nozdrvu. Zatim udišete kroz svoju levu nozdrvu tiho ponavljajući ime Boga, Svevišnjeg ili puraka, samo jednom. Potom zatvorite levu nozdrvu kažiprstom desne ruke i ponovite ime Boga, Suprim ili kumbhaka 4 puta, dok su vam obe nozdrve zatvorene. Na kraju, podignete palac sa svoje desne nozdrve još uvek držeči levu nozdrvu zatvorenu, i izdišete ponavljajući Bog, Suprim ili rechaka dva puta. Nakon nekog vremena možete postepeno povećavati broj ponavljanja. Umesto ovog kratkog ponavljanja možete ići na odnos 4-16-8. Neki indijski jogiji vežbaju ovu tehniku 4 sata, ali to treba da se radi opušteno, bez ikakve prisile.
Ako preterate sa ovom tehnikom imaćete srčanih problema. Zbog toga pranajama treba da se primenjuje pod vođstvom velikih duhovnih učitelja. Ako to radite samostalno, umesto dobrobiti možete uništiti svoje zdravlje. Zbog toga je najbolje da počnete sa 1-4-2 tehnikom. To možete da radite tri puta na dan – rano ujutru, u podne i uveče – i tokom vremena ćete osetiti koliko možete da povećate taj odnos.
Dok dišete na ovaj način, vaše misli treba da budu veoma, veoma čiste. Ako nečista misao uđe u vas dok udišete, to je kao da u sebe unosite otrov. Ako ograničenost, ego ili vezujuća misao uđu u dah, tada treba da osetite da u vas ulazi čist otrov. Ako ovo možete da vežbate veoma duševno tri ili četiri puta na dan, dobrobiti će biti nezamislive.
Pranajama pobeđuje vreme i prostor. Ako ste u ovom zaista uspešni, lako možete da pobedite bolesti i postignete duhovnu moć. U ovom trenutku nalazim se ovde, ali ako mislim na svoju majku, oca ili prijatelje koji su daleko, i ako uspešno primenjujem ovu tehniku disanja, mogu da uđem u bilo čiju svest i dobijem potpunu informaciju šta ta osoba misli. Ako imate jaku glavobolju ili neku drugu nelagodnost, disanje će vam pomoći da u mnogo slučajeva poboljšate svoje stanje. Ako se plašite da uradite nešto što je dobro, ako se plašite da sa nekim razgovarate, radite nekoliko minuta pranajamu i bićete u mogućnosti da to uradite. Ako ste na nekoga ljuti i želite da pobedite bes, onda u tom trenutku gde se zateknete koristite naizmenično disanje i vaš bes će nestati.
Većina vas je čula za Kundalini. Ovo je najsvetija Joga. Unutar naše kičme u našem suptilnom fizičkom telu, imamo tri struje. One se nazivaju Ida, Pingala i Šušumna. Pingala je povezana sa suncem, Ida sa mesecom, a Šušumna sa Najvišim. Imamo šest duhovnih centara (čakri), koje su povezane sa ove tri struje. Ako možemo da otvorimo ove centre možemo posedovati beskonačni Mir, Svetlost i Moć. Postoji još jedan centar koji nazivamo Sahašrara, lotos sa hiljadu latica, koji se nalazi na temenu i nije povezan sa ostalih šest centara. Ostali centri su Muladara, nalazi se u korenu kičmenog stuba, Svadištana, koja se nalazi u predelu slezine, Manipura, u solarnom pleksusu, Anahata, u predelu srca, Višuda, u korenu grla i Ađna u predelu trećeg oka. Ove centre možemo otvoriti pomoću jake koncentracije ili duhovnog naizmeničnog disanja.
Da bi se postiglo oslobođenje nisu potrebne godine. To može biti stvar nekoliko meseci. Samoostvarenje se može ostvariti za šest meseci, osam meseci ili tokom jedne godine, ukoliko neko ima sposobnost da kontroliše disanje i fokusira svu svoju pažnju na svaki od šest duhovnih centara. Ovo nije moja teoretska ideja. Postoji prilično mnogo indijskih duhovnih tragalaca koji su postigli ovo stanje praktikujući Pranajamu tokom sedam-osam meseci. Ali, to mora da se radi sa potpunom verom i potpunom posvećenošću. Aspirant mora savršeno da vlada svim svojim osećajima i umom. Ako neko može da praktikuje ovu Pranajamu iskreno i posvećeno, tada je samoostvarenje svima u ovoj prostoriji i u ovom životu dostupno.
Iz knjige: Sri Chinmoy: Man’s health is God’s wealth– Spiritual secrets of health
Pitanje: Koja je uloga Pranajame u duhovnom životu?
Šri Činmoj: To zavisi od pojedinca. Postoje mnogi koji ne praktikuju pranajamu pre meditacije. Umesto toga, oni prizivaju Božansku Svetlost i Prisustvo. Oni osećaju da prizivanjem Božanske Milosti, Zaštite, Mira i Svetlosti mogu promeniti svoju prirodu i pročistiti svoj život isto tako efikasno kao kad bi radili Pranajamu.
Ako neko želi da sledi put Joge posvećenog služenja, ljubavi, posvećenosti i predaje, Jogu unutrašnje mudrosti, ili ako neko želi da ispolji svoje psihičko biće, i da ga njegovo unutrašnje dete vodi do Boga, tada taj aspirant ne mora da pridaje mnogo važnosti prani. Za njega je najvažnije da svu svoju pažnju usmeri da odozgo spusti najviši Mir, Blaženstvo i Moć koju želi. Kada Mir, Blaženstvo i Moć uđu u njega, oni automatski donose beskonačni životni dah, koji transformiše konačni, ograničeni životni dah koji je već u njemu. Zbog toga, on ne mora da praktikuje naizmenično udisanje, zadržavanje daha i izdisanje. Svetlost koju unosi u svoj sistem regulisaće njegov dah, njegovu životnu energiju u zavisnosti od božanske potrebe tog posebnog aspiranta.
Jedina tehnika disanja koja je aspirantu zaista neophodna, jeste da pokuša da udiše čistotu. Dok udiše, ako svesno zamisli i oseti da udiše i spušta Savršenstvo, tada će se ograničenosti unutar njegovog sistema automatski transformisati. Onog trenutka kada svesno udišemo, prana unutar nas ima višu vrednost. Ali, za Bogo-ostvarenje prolazak kroz rigorozne vežbe nije uopšte neophodan. Ako možemo da udišemo lagano i duševno i, dok udišemo, imamo posvećenost prema Svevišnjem i čovečanstvu, bićemo u mogućnosti da uđemo u svet našeg božanskog daha. Dok udišemo sa osećanjem spontane posvećenosti, možemo služiti i Svevišnjeg i čovečanstvo i na duhovnom i na materijalnom planu.
Dodajte komentar