DAŠARATA OBEĆAVA, A RAMA ISPUNJAVA
Lica:
Mantara (služavka kraljice Kaikeji)
Kraljica Kaikeji , kraljica Kaušalija, kraljica Sumitra (žene kralja Dašarate)
Kralj Dašarata (kralj Ajodaje)
Lakšmana (prvi sin Sumitre i Dašarate)
Sita (Ramina žena)
Barata (sin Kaikeji i Dašarate)
Šatrugna (drugi sin Sumitre i Dašarate)
Vašišta (svetac)
Oficiri Baratine vojske
Scena 1
(Kraljica Kaikeji i njena služavka Mantara)
Mantara: O, kraljice, da li znaš? Da li znaš šta će se desiti sutra?
Kaikeji : Ne, ne znam. Molim te, reci mi.
Mantara: Sutra će princ Rama postati yubaraj. Postaće krunisani princ.
Kaikeji : O! Kakos am samo srćna što to čujem! Ti si prva koja mi je donela ovu srećnu vest. Uzmi ogrlicu od mene.(Pruža ogrlicu svojoj služavki)
Mantara (baca ogrlicu): O, kraljice, nisam znala da si tolika budala. MIslila sam da ti je Bog podario nešto mudrosti. Zar ne shvataš da će Rama, jednom kada postane vladar, biti u potpunosti odan svojoj majci, Kaušaliji, a ne tebi? Za tebe onda ovde neće biti mesta. Tvoj sopstveni sin Barata biće kao sluga. Sada su on i Rama dva prijatelja, dva brata. Ali, onog dana kada Rama postane Kralj, za Baratu neće biti mesta.
Kaikeji : Ne, ne govori takve stvari. Moh Barata i Kaušalijin Rama su nerazdvojna braća. Tako sam srećna što će moj Rama, koji me voli više nego svoju sopstvennu majku, postati vladar ovog prostranog kraljevstva. O, Mantara, novosti koje si mi donela učinile su moj život izuzetno srećnim. Ne možeš ni da zamisliš koliko se radujem. Moj Rama, moj sopstveni Rama će postati Kralj.
Mantara: O, kraljice, samo sačekaj i videćeš. Kaušalijin život radosti i pobede počeće sutra. Tvoj život frustracije i uništenja počeće sutra.
Kaikeji : Mantara, prestani! Dosta je bilo tvog zlog jezika. Ja sam Kraljica. Ja znam šta je najbolje za mene, najbolje za moj život. Kralj Dašarata ima tri kraljice: Kaušaliju, Sumitru i mene. Ali znam da mene voli najviše. Ne bi učinio ništa što bi me rastužilo.
Mantara: Da, znam da tebe voli najviše. Ali kada Rama postane krunisani princ, umesto tvog sina, tvoja patnja neće znati za granice. To nije moje prokletstvo, to je gola činjenica. Rama će proterati tvog sina iz kraljevstva, a prema tebi će se odnositi kao što se odnosi prema meni, tvojoj služavki. Danas si ti Kraljica, omiljena Kraljica Dašarate; sutra ćeš postati služavka poput mene u Raminoj službi.
Kaikeji : Moja ljubav prema Rami ne zna za granice. On je otelovljenje Istine i Svetlosti. U njemu vidim poruku Božanskog Savršenstva. Biti njegova služavka znači biti veličanstveni Božiji instrument. Spremna sam da budem njegova služavka ili šta god on želi da budem kada postane kralj Ajodaje.
Mantara: O, kraljice, još uvek ima vremena. Ne pponašaj se kao budala. Još uvek si omiljena Dašaratina kraljica. Zar si zaboravila da ti je jednom obećao da će ispuniti tvoje želje, , bez obzira na to koje su. Kada je biobolestan, ti sig a služila, negovala i izlečila. Zbog tvog posvećenog služenja ponudio je da ti bezuslovno ispuni dve želje. Rekla si mu da ćeš ih zatražiti kada dođe vreme. Sada je došlo to vreme. Sećaš li se koliko puta si bila neljubazna prema Kaušaliji? Kada postane majka Kralja Rame, zar ne misliš da će ti vratiti za sve?
Kaikeji : To je istina. Izgrdila sam je i uvredila mnogo puta, samo zato što sam znala das am omiljena žena Kralja Dašarate. Ali Kaušalijino srce je veliko. Ona je puna ljubavi i samilosti. Kada njen sin Rama postane Kralj, neće mmi vratiti na isti nečin. Oprostiće mi. U stvari, ona mi je već oprostila.
Mantara: Čekaj ti, samo čekaj. Radi se o samo još nekoliko sati do sutra, pa će tvoj atuga početi, tvoja patnja će početi. Noć nepodnošljivih bolova počinje za tebe, o Kraljive!
Kaikeji : Potpuno sam spremna. Šta god da se desi, desiće se za moje sopstveno dobro. Moj Rama mi neće učiniti niššta nažao. Kaušalija nikada neće učiniti ništa da me ponizi. Oni su oboje veliki u srcu i u duši.
Mantara: Znaš da ti ne tražim zbog sebe da ti kralj ispuni dve želje. Moj jedini interes si ti. Ja živim samo da tebi udovoljim, da tebe učinim srećnom. Sad, ovo je moj ponizni predlog. Idi Kralju i traži da ti ispuni dve želje. Onda, kada se složi, prvo mu traži da protera Ramu na četrnaest godina. A kao drugu želju traži da tvog sina Baratu učini krunisanim princem.
Kaikeji (šokorana): Ja? Ja da tražim Dašarati ove dve stvari?
Mantara: Da, Rama mora da ode u šumu na četrnaest godina a tvoj sin Barata mora da bude postavljen na tron. Samo tada ćeš biti srećna, kažem ti.
Kaikeji : Stidi se, stidi se, neizrecivo treba da se stidiš, Mantara! Tvoj savet je otrov, ništa drugo! Smesta idi odavde pre nego što te izbacim!
Mantara (odlazeći): O, Kraljice, sutra ćeš videti!
(Izlazi Mantara. Kaikeji seda, brade naslonjene na ruke. Razmišlja.
Kaikeji (sebi) : Možda je u pravu…
Scena 2
(Dašarata i Rama su zajedno. Obojica su srećni. Ulazi Kaikeji )
Kaikeji: Rama, dragi moj, imam o nečemu važnom da porazgovaram sa tvojim ocem. Hoćeš lid a nas ostaviš na trenutak? Pozvaću te kada završimo razgovor.
Rama: Naravno, Majko, naravno.
(Izlazi Rama. Kaikejin izraz lica se odmah menja u izraz gorkog stradanja.)
Dašarata: Kaikeji , zašto si odjednom tako potresena? Molim te, reci mi šta ti je? Da li se osećaš loše? Svi doktori ovog sveta stoje mi na raspolaganju. Da li ti je iko učinio išta nažao? Ako je tako, uveravam ted a će umreti. Nikada te nisam video nesrećnu. Tvoja tuga razdire moju dušu do dna.
Kaikeji : Kralju moj, lako je da kažeš da me voliš, ali ja znam da nisi iskren. Svakog dana pokušavaš da mi udovoljiš praznim laskanjem i lažima. Ali, da li me bar malo voliš? Ne, to je sve obmana!
Dašarata (šokiran): Kaikeji ! Ne mogu da verujem svojim ušima! Da li si to stvarno ti? Reci mi, kada sam te obmanuo?
Kaikeji: Nikada me nisi obmanuo?
Dašarata: Nikada! Nikada te nisam obmanuo, i nikada neću. Ti si moja omiljena Kraljica. Ja samsav ljubav, sav žrtvovanje za tebe.
Kaikeji : Onda to i dokaži.
Dašarata: Stojim ti na raspolaganju.
Kaikeji: Pošalji Ramu u progonstvo u šumu na četrnaest godina i učini mog sina Baratu krunisanim princem sutra.
Dašarata (stropoštava se, zaprepašćen): Ohhhh, Kaikeji , da ovo čujem od tebe! Sutra je trebalo da bude najsrećniji dan mog života, a danas mi ti zadaješ tako okrutan udarac. Jednim udarcem odnela sis vu moju radost, svu moju sreću, sam život iz mog srca.
Kaikeji : Samo sam tražila ono što mi pripada. Ne zaboravi da si mi jednom nešto obećao. Obećao si da ćeš mi bezuslovno ispuniti dve želje. Kada si skoro umirao, negovala sam ted ok se nisi ozdravio. Bio si tako zadovoljan mnome da si obećao da ćeš mi ispuniti dve želje, a ja sam ti rekla da ću ih zatražiti kada dođe vreme. Sada je došlo vreme. Održi svoje obećenje ako si čovek istine. Ako nisi, svet će uskoro imati drugačije mišljenje o tebi.
Dašarata: Kaikeji , više sam mrtav nego živ. Uništila si moje kraljevstvo, ubila si me. Održaću svoje obećanje, ali mi maker učini jednu uslugu.
Kaikeji: Šta želiš da učinim?
Dašarata: Vrlo je jednostavno. Umesto mene reci Rami d mora da ode u šumu. Umesto mene reci svom sinu Barati da će sutra postati krunisani princ. To je jednostavno. (Onesvešćuje se)
Kaikeji (glasno zove): Rama! Rama!
(Ulazi Rama)
Rama: Majko, da li je sve u redu s tobom?
Kaikeji: Sve je u redu, Rama. Još danas moraš da odstupiš u šumu na četrnaest godina. Moj sin Barata će biti Kralj, a ne ti. Tvoj otac mi je to obećao.
(Videći svog oca kako leži onesvešćen, Rama istrčava i vraća se sa Lakšmanom, Sumitrom i Sitom)
Rama (obraćajući se Kaikeji ): Majko, poslušaću tvoju zaposvest. Želiš da odem u šumu na četrnaest godina. Želiš da moj najdraži brat, Barata, bude vladar. Potpuno sam spreman da održim očevo obećanje tebi. Drago mi je da sam baš ja taj koji je dobio priliku da dokaže svetu da moj otac zna kako da održi svoje obećanje.
(Lakšmana, Kaušalija, Sumitra i Sita briznu u plač)
Lakšman: Nemoguće! Brate, ne možeš da ideš u šumu! Ne možeš da nas ostaviš!
Sita: Moj Gospode, ne možeš da odeš! Svet želi tebe, a ne Baratu.
Kaušalija: Rama, drgi moj sine, nemoj ići!
Rama: Znam, majko, da ću ti nedostajati. i ti ćeš meni nedostajati, nedostajaće mi moja žena Sita, nedostajaće mi moj brat Lakšmana, nedostajaće mi i moj brat Barata, i moj brat Šatrugna. Nedostajaće mi čitava moja porodica. Ali, majko, moja patnja i tvoj apatnja ništa ne znače u mom životu. Samo ispunjenje očevog obećanja za mene ima stvarnu vrednost. Svet mora znati da je moj otac Dašarat održao svoje obećanje. Želim das vet bude ponosan na obećanje moga oca, na žrtvu moga oca. Majko, Sito, Lakšmana, Majko Kaikeji , MAjko Sumitra – ja odlazim. Radi se samo o četrnaest prolaznih godina. Onda ću vam se opet vratiti. Sada je moja sreća u ispunjavanju očevog obećanja. Četrnaest godina kasnije, moja sreća će biti u životu sa mojim najdražima.
Sita: Gospode, ne možeš da ideš bez mene.
Lakšamana: Rama, ne možeš da ideš bez mene.
Rama: Sita, želiš lid a ideš sa mnom u šumu? Patićeš mnogo. Kako ja mogu da podnesem tvoju patnju? Žena kao ti, koja je odrasla uz takvu negu, ljubav, brižnost i obožavanje, i u svim udobnostima bogatstva, ne može živeti u šumi. Ne smeš ni da razmišljaš o tome da ideš sa mnom.
Sita: Moj Gospode, bez tebe moj život nema smisla. Biću srećnija ako živim sa tobom u paklu, nego bez tebe u Raju. Biti sa tobom znači biti na najvišem nivou Blaženstva. Gde god da si ti, ja moram biti sa tobom. Biti kraj tvojih stopala moj je stalni i večni cilj.
Lakšmana: Brate, živeti bez tebe znači živeti u neznanju, okovima i paklu. Nisam tolika budala. Ovaj tvoj brat biće tvoj večno posvećeni rob. Ti ispunjavaš očevo obećanje. Sada i ti moraš da ispuniš i moju i Sitinu želju.
Kaušalija: Rama, sine moj, povedi ih sa sobom. Ja ću ostati ovde da se brinem o tvom ocu. Volim te više nego svoj sopstveni život, ali tvom ostarelom ocu je sada potrebna moja nega. Ne znam da li će se oporaviti od ovog šoka, ili ne. Ali u preostalim danima, preostalim satima, ja želim da mu služim.
Rama: Majko, činiš apsolutno ispravnu stvar. Ocu je potrebna tvoja nega. Očajnički si mu potrebna. Za četrnaest godina nas troje ćemo se vratiti. Majko Kaikeji , molim te, reci Barati da mu šaljem svu svoju ljubav, svu svoju radost i blagoslove. Neka upravlja kraljevstvom na svoj način. Siguran sam da će dobro upravljati. A, Majko Kaikeji , moj jedini zahtev tebi, moj poslednji zahtev tebi, jeste da se dobro odnosiš prema mojoj maci Kaušaliji.
Sumitra: Rama, sine moj, ti si otelotvorenje istine, svetlosti i oproštaja. Srce mi se slama u paramparčad gledajući tebe i Lakšmanu kako odlazite. Ali moj stariji sin, Šatrugna, sada je sa Baratom kod svog ujaka. On voli Baratu, on je sav za Baratu kao što je Lakšmana sav za tebe. Ja ću ostati ovde i paziću na tvoju majku. i ja sam Kraljica, ali od danas, ona će biti moja najdraža sestra. Na svaki način ću pokušati da je učinim srećnom. To je moje obećanje. To je moje obećanje tebi, Rama, sine moj.
Kaikeji: Rama, znam da će me od danas svet mrzeti i da ću biti predmet prezira.
Rama: Ne, Majko, svet te neće mrzeti. Ali, čak i d ate svet mrzi, ja ću te voleti. Ti si mi dala mogućnost da održim obećanje svoga oca, a moja majka Kaušalija mi je dala sposobnost da održim njegovo obećanje. Moć njenog srca žrtvovanja dala mi je sposobnost da održim očevo obećanje. Moć tvog zahtevajućeg vitala mi je dala priliku da održim očevo obećanje. Podjednako sam zahvalam obema.
Scena 3
(Kaikeji , Barata i Šatrugna. Barata gorko plače.)
Barata: Šatrugna, brate, idi i dovedi tu prljavu životinju Mantaru. Dovedi tu kreaturu ruku vezanih na leđima. Ispraviću to. Dovedi je ovde.
(Šatrugna odlazii vraća se vukući Mantaru. Barata je nasilno i žestoko grabi za uvo, čupa joj kosu i šutira je)
Barata: Ti, ti si krivac! Ti si ta koja je inspirisala moju majku, koja je ubedila moju majku da pošalje Ramu u izgnanstvo na četrnaest godina. Mog najdražeg Ramu, svetlost mog srca!
(Mantara pada na zemlju bez svesti)
Barata (okrećući se ka Kaikeji, skoro u sizama): Majko, da li si ti ljudsko biće? Moram li da te zovem Majkom? Ponela si se kao životinja. Zar misliš da si me učinila srećnim? Biću okrutan prema tebi. Svakog dana zagorčavaću ti život! (Zastane) Ne, ne. tebi je oprošteno. Ramino srce oproštaja, njegovo srce sammilosti ti je oprostilo. Njemu će biti žao ako se se ovako ophodim prema tebi. Ali, kažem ti, ja sam Ramin brat Barata, a ne tvoj sin! Moja majka je Kaušalija, a ne ti, nezahvalnice, varalice! Odlazim u šumu. Dovešću nazad svoju braću. On će vladati kraljevstvom. Ja nisam samo njegov brat, ja sam njegov posvećeni rob. Neću se vratiti dok ne dovedem brta moga srca i moje duše, Ramu, nazad u Ajodaju, njegovo kraljevstvo.
(Barata izlazi)
Scena 4
Lakšmana: Vidi! Vidi, Rama! Vojska brata Barate! Barata nas osvaja. Možda misli da ćeš mu, kad se vratiš kroz četrnaest godina, praviti problem. . Želi da predupredi bilo kakve buduće problem. Gledaj kako je nezahvalan! Kakva majka, takav sin. Njegova majka, Kaikeji , je ta koja te je poslala ovde ovom životu teškoća i poniženja. Sada njen sin dolazi d ate uništi svojom vojskom. Šta drugo možeš da očekuješ od Barate? Na kraju krajeva, on je Kaikejin sin.
(Ulazi Barata, praćen oficirima. Baca se ničice pred Ramu i gorko plače)
Barata: Brate, pred tvojim sam stopalima. Ova vojska je tvoja. Vrati se! Kraljevstvo čeka na tvoj povratak. Nisam prihvatio prljavu ponudu svoje majke. Nisam ispunio njenu prljavu želju. Izgubili smo svog oca. Tvoje fizičko odsustvo poslalo ga je na drugi svet.
(Lakšmana, Sita i Rama briznu u plač)
Lakšmana: Nema više oca?
Barata: Nema. On je u svetu s one strane. Moja majka Kaikeji nas je sve uništila. Samo tvoje prisustvo, Brate Rama, može da vrati sreću u moje srce i u naše kraljevstvo.
Rama: Brate Barata, ti si taj koji treba da upravlja kraljevstvom. To je bila Očeva volja.
Barata: Ne, nikada! To je bila želja moje okrutne, brutalne majke Kaikeji . Neću da te slušam, Brate. Moraš da se vratiš sa mnom. Biću tvoj savršeni rob. Ti si zakoniti naslednik ajodaje, a ne ja. Gospode, vrati se sa mnom, ili mi dozvoli da ostanem ovde da ti služim. i ja ću voditi asketski život.
Rama: Voljenii brate Barata, prigrlio sam asketizamm da poslušam svog oca i svoju majku Kaikeji .
Barata: Kaikeji je nečovek! Ona ti nije majka. Ona je Božja najgora greška; ona je čovekovo najgore prokletstvo. Nikada je neću zvati Majkom. Ona je uništila našu porodicu. Učinila ti je nešto strašno. Ja ne odobravam to što je naš otac uradio.
Rama: Ko si ti da odobravaš ili ne odobravaš našem ocu? Moja je sveta dužnost da ga poslušam.
Barata: Ako je tvoja sveta dužnost da poslušaš našeg oca, onda je moja sveta dužnost da ti služim ovde. Ne vraćam se. Neću se vratiti u kraljevstvo. (Obraćajući se oficirima i svim prisutnima) Moj brat Rama nema milosti prema meni; ne obraća pažnju na moju molitvu. Leći ću i postiću dok ne umrem.
Rama: Brate Barata, ne treba da se ponašaš tako. Ti si Kralj, i moraš se suočiti sa svetom. Moraš se suočiti sa sadašnjom situacijom kao muškarac. Jas am taj koji ti traži da se vratiš i vladaš kraljevstvom. Ako želiš da mi služiš, onda mi najbolje možeš služiti na taj način. Okean može da presuši, sunce može da izgubi svoj sjaj, ali ja neću prekršiti očevo božansko obećanje. Ostaću u izgnanstvu četrnaest godina.
Barata: Niti ja mogu da izneverim svoje obećanje. Ostaću sa tobom.
Rama: Onda si mi neposlušan, svom starijem bratu.
Barata: Nisam ti neposlušan. Ne mogu da živim bez tebe, to je sve. Ti si moj Gospod; Ti si moj Bog. Ne mogu da živim bez svog Gospoda i Boga,
(Ulazi Vašišta)
Vašišta: Svojom okultnom vizijom saznao sam šta se dešava ovde. O Rama, o Barata, mogu da rešim vaš problem.
Rama i Barata: Molimo te, molimo te, o sveče Vaišišta, reši naš problem.
Vašišta: Barata, nemoj sesti na Ramin tron. Ali, idi i budi njegov predstavnik. Vladaj umesto njega.
Barata: O, Sveče, to me neće učiniti zadovoljnim. Ako mi dozvoli da držim njegove drvene sandale koje će ga predstavljati na tronu, onda ću se vratiti. Ali neću se vratiti u Ajodaju. Ne, živeću u selu Nandini koje je na periferiji Ajodaje. Odatle ću prenositi Ramine naredbe. Brate Rama, svakog dana stavljću tvoje sandale na svoju glavu i srce pre nego što progovorim bilo sa kim. Tvoje sandale će biti ono što predstavlja tebe na tronu i daje mi autoritet. Ti si Kralj, ja sam tvoj zamenik. Ako propustiš da se vratiš u Ajodaju prvog dana petnaeste godine, na zakazani dan, nećeš videti svoga brata Baratu među živima. Predaću ovo telo vatri ponavljajući tvoje sveto ime.
Rama (grli svog brata) : Brate, uveravam te da ću se vratiti. Održaću svoje obećanje. Imam i poslednji zahtev za tebe. Nemoj mučiti našu majku Kaikeji . Neznanje je prekrilo njen život. Hajde da joj oprostimo. Kroz naš oproštaj doći će njeno prosvetljenje.
(Ramam daje Barati drvene sandale sa svojih stopala)
Barata (stavlja par drvenih sandala na svoje srce): Ovo je simbol moje lojalnosti tebi, Rama, moj brate, moj oče, moje Sve. (Grli Lakšmanu i dotiče stopala Siti). Majko Sita, učiniću sve za tebe i za svoju braću Ramu i Lakšmana. Kao što nestrpljiva majka čeka svog sina da se vrati s dugog puta, kao što umirući čovek vapi za novim životom, tako ću i ja čekati vaš dolazak i vapiti za vašim povratkom.
Odlomci iz knjige: Sri Chinmoy My Rama is my All, Agni Press, 1973.
Dodajte komentar