Vivekananda i njegov Učitelj
Popularno je gledište po kome bi, bez Vivekanande, Šri Ramakrišna ostao Šri Ramakrišna iz Bengala; za širi svet on bi uglavnom bio samo puko ime. Ovo gledište se s razlogom može osporiti, jer duhovna moć Ramakrišninih dimenzija ne bi mogla da izgubi svoj dinamizam i ostane ograničena unutar uskih granica jedne male provincije. Ali, bez osporavanja se može reći da Vivekananda ne bi bio moćno sopstvo kakvo jeste bez svog detinjastog, jednostavnog, ali duhovno izuzetno visokog Učitelja.
Uzajamno uvažavanje veličine učenika i Učitelja našlo je neobično zanimljiv izraz u njihovim životima. Prvi je bio čvrsto ubeđen da bi milioni Vivekanandi mogli ući u postojanje na zapovest njegovog Učitelja, dok je potonji tvrdio da je njegov Naren inkarnacija Narajana samog, u cilju napretka čovečanstva.
Bez Arđune, da li bi pobeda na Kurukšetri bila moguća? Šri Krišna je morao da propoveda čitavu Gitu da bi pripremio svog učenika, sa svih strana ubrizgavajući u njega svoju božansku silu.
Šri Ramakrišna i Vivekananda pojavili su se u naprednije doba. Zato je Učitelj mnogo lakše mogao da učini Narena onim što je nameravao.
U Narendaranatovom životu primećujemo dve instance u kojima se Materija predala Duhu. Mladi Narendranat, koji je zakoračio u agnosticizam, prihvatio materiju i sumnjao u postojanje vrhunskog Duha, pitao je ljude koji su delovali duhovno napredno da li su direktrno videli Boga. Maharši Devandranat, Tagorev otac, tri puta je pokušao da odgovori na pitanja smelog mladića, i na kraju je rekao: “Ti poseduješ oči jogija”.
Isti taj Narendranat pao je pred sveta stopala Šri Ramakrišne, koji je bio istinskio otelovljenje Duha, i koji je video Duh koji prožima Materiju.
Kao suprotnost tome, vrhunski materijalistička Amerika se praktično poklonila pred Vivekanandom, koji je tamo bio duhovni predstavnik Istoka.
Njegov je život bio prepun čuda! Sa osam godina ušao je u trans prvi put. Imao je samo trideset godina kada je Amerika – zapravo, Zapad- pronašla duhovnog diva u njemu. U svom detinjstvu i dečaštvu, strahovito je osuđivao žene! Ali, u svojim poznijim godinama kao div se borio za napredak indijskih žena! Možemo, ipak, reći da je se u svojim ranim danima Vivekananda strahovito bojao ne žena, već iskušenja. Trebalo mu je šest dugih godina da pokloni svoju ponosnu glavupred Majkom Kali. A kada je njegova predaja bila kompletna, progovorio je svojim posvećeničkim usnama: “Sav moj patriotizam je nestao. Sve je nestalo. Sada postoji samo Majka, Majka!”
Mislim da će najbolje poslužiti svrsi ako ponovim njegove sopstvene reči o Kali. “Kako sam samo mrzeo Kali!”, rekao je Vivekananda, “i sve njeno. To je bilo polje moje šestogodišnje borbe – da Je ne prihvatim. Ali, morao sam da Je prihvatim na kraju. Ramakrišna Paramahansa me je posvetio Njoj, i sada verujem da me Ona vodi u svakoj sitnici kojom se bavim, i čini sa mnom šta Ona hoće”.
Sri Chinmoy, Odlomak iz članka u listu “Hindusthan Standard”, Indija, April 1962.
Dodajte komentar