Delo Ramakrišna Šri Ramakrišna

Šri Ramakrišna – delo Priče i parabole

Ima raznih ljudi

Ljudi se mogu podeliti na četiri grupe: oni koji su zarobljeni okovima sveta, oni koji tragaju za oslobođenjem, oslobođeni za života i večno slobodni. Među onima koji su večno slobodni nalaze se mudraci poput Narade. Oni žive u svetu za dobrobit drugih, kako bi podučavali ljude spiritualnim istinama. Oni koji su vezani, potonuli su u svetovnost i zaboravili na Boga. Oni ni pukim slučajem ne pomišljaju na Boga. Tragaopci za istinom žele da se oslobode vezanosti za svet. Neki od njih uspevaju, a neki ne.
Oslobođene duše, kao što su sadui i Mahatme, nisu upletene u svetovnost, u “žene i novac”. Njihovi umovi su slobodni od svetovnosti. Osim toga, oni uvek meditiraju na Božja Lotosova Stopala. Pretpostavimo da je u jezero bačena mreža da se uhvati riba. Nake ribe su tako pametne da se nikada ne uhvate u mrežu. One su slične ljudima koji su večno slobodni. Ali većina riba se uhvati u mrežu. Neke pokušavaju da se oslobode iz nje; i one su nalik nima koji tragaju za oslobođenjem. Ali ne uspevaju sve ribe koje se trude. Tek mali ibroj iskoči iz mreže, uz veliki pljusak. oTada ribar uzvikne: “Pogledajte! Pobeže jedna velika!” Međutim, većina riba uhvaćenih u mrežu ne može da pobegne, niti ulaže bilo kakav napor da se oslobodi. Naprotiv, one tonu još dublje u blato sa mrežom u ustima i mirno leže, razmišljajući: “Više ne treba da se plašimo; ovde smo dovoljno sigurne. “Ah, ta jadna stvorenja ne znaju da će ih ribar izvući zajedno sa mrežama. Ove ribe su slične ljudima koji su vezani za svet.

Uzrok svih nevolja

Na jednoj reci, dok su ribari mirno pecali, iznenada s epojavio jastreb i uhvatio ribu. Jato vrana je, prateći trag ribe, krenulo da juri jastreba praveći buku svojim graktanjem. Kojim god putem bi krenuo sa ribom, vrane suišle za njim. Jastreb je poleteo na jug, a vrane su ga pratile. Poleteo je na sever, a vrane su ga sledile. Leteo je na istok i zapad, ali one su i dalje išle za njim. Kako je jastreb počeo zbunjeno da leti tamo-amo, gle, riba mu iskliznu iz kljuna. Istog časa, vrane smesta napustiše jastreba i poleteše za ribom. Pošto se oslobodio neprijatnih pratilaca, jastreb se spusti na granu drveta i pomisli: “Ribada koju sam ulovio je boila uzrok mojih nevolja. Sada sam je se oslobodio i zato sam miran”.
Sve dok čovek poseduje ribu, tj, svetovne želje, on mora da dela i da pati zbog brige, zabrinutosti i nemira. Čim se odrekne ovih želja, sve aktivnosti prestaju i on uživa u svom duševnom miru.

Zaronjen u maju, Brahman plače!

Višnu se inkarnirao kao svinja, da bi ubio demona Hiranjakašu. Pošto je ubila demona, svinja je zaboravila na svoju pravu prirodu i zadovoljno počela da hrani svoje mlade. Bogovi nisu mogli da narede Višnuu da napusti telo svinje i vrati se u božanske predele, pošto se On potpuno apsorbovao u zadovoljstvo Svoje životinjske forme. Posle međusobnog savetovanja, svinji su poslali Šivu. Šiva ju je upitao: “Zašto si zaboravila na sebe?” Višnu je odgovorio iz tela svinje: “Šta pričaš gluposti? Jas am ovde sasvim zadovoljna”. Zatim je Šiva trozupcem rasporio telo svinje i Višnu se vratio na Nebo.
Svi su pod vlašću Božanske Majke, Mahamaje, Primalne Energije. Čak i Božije Inkarnacije pristaju da Joj pomognu kako bi ispunila svoju misliju na zemlji. Zato oni obožavaju Primalnu Energiju.

Takva je uistinu maja!

Jednom je Narada zamolio Boga univerzuma: “Bože, kada ćeš mi pokazati tvoju maju koja može enmoguće da učini mogućim?” Bog je odobravajući klimnuo glavom. Ubrzo posle toga, Bog i Narada su krenuli na pit.
Pošto su prešli određenu razdaljinu, Bog je osetio veliku žeđ i zamor. Seo jepored puta i rekao Naradi: “Narada, jako sam žedan; molim te, donesi mi malo vode.” Narada je smesta pošao u potragu za vodom. Budući da nije pronašao vodu u blizini, otišao je daleko odatle i ugledao u daljini reku. Kada joj se približio, spazio je izuzetno privlačnu mladu devojku kako sedi na obali; njena lepota ga je istog trena očarala. Čim jjoj se približio, ona je počela dag a mami slatkim rečima i ubrzo su se zaljubili jedno u drugo. Narada se zatim oženio njome i počeo da vodi porodični život. Kako je vreme odmicalo, dobili su mnogo dece. Dok je tako srećno živeo sa ženom i decom, u zemlji je zavladala kuga. Smrt je počela da naplaćuje svoj danak. Narada je predložio da napuste to mesto i odu negde drugde. Njegova žena je pristala i oboje su napustili svoju kuću vodeći svoju decu za ruke. Ali, čim su stigli do mosta gde su trebali da pređu reku, naišao je veliki talas poplave i vodena stihija je prvo odnela svu decu, a onda i ženu. Ophrvan bolom zbog gubitka koji ga je zadesio, narada je seo na obalu i počeo bolno da plače. Upravo tada, začuo je glas: “O, Narada, gde je ta voda? i zašto plačeš?” U prvi mah, pojava Boga prennula je Naradu, a onda je sve shvatio. Uzviknuo je: “Bože, klanjam ti se, a isto tako klanjam se i tvojoj čarobnoj Maji!”

“To nije ništa, to nije ništa”

Nije lako osloboditi se iluzije. Ona opstaje čak i pošto se dostigne znanje. Jedan čovek je sanjao tigra. Onda s eprobudio i njegov san je nestao. Ali srce mu je i dalje snažno lupalo.
Neki lopovi su ušli u polje. U sredini se nalazilo strašilo napravljeno od slame u formi čoveka kako bi plašilo sve uljeze. Lopovi su se uplašili i nisu se usuđivali da uđu u polje. Jedan od njih se, međutim, osemlio, i čim je prišao bliže, video je da je to bilo samo strašilo. Vratio se kod svojih prijatelja i rekao im je: “Nemate čega da se plašite”. Ali oni su i dalje odbijali da priđu, govoreći da se i dalje plaše. Onda je najsmeliji od lopova srušio strašilo i rekao: “To nije ništa, to nije ništa”. Ovoje proces “Neti, neti”.

Okultne moći su pre prepreka nego pomoć u postizanju božanske vizije

Jednom davno neki sadu je postigao velike okultne moći, ali se zbog toga veoma uobrazio. Ipak, on je bio dobar čovek koji je primenjivao uzdržavanja. Jednog dana je Bog, u telu sveca, došao kod njega i rekao mu: “Poštovani, čuo sam da poseduješ velike okultne moći. “ Sadu je srdačno primi o Boga i ponudio gad a sedne. U tom trenutku odjednom se pojavio slon. Bog, prerušen u sveca, rekao je saduu: “Poštovani gospodine, možete li ubiti ovog slona ako želite?” sadu je rekao: “Da, naravno”. Tako rekavši, uzeo je šaku prašine, promrmljao neke mantre nad njom i bacio je preko slona. Životinja se nekolik otrenutaka mučila, a onda se stropoštala mrtva. Bog mu na to reče: “Kakvu moć imate! Ubili ste slona!” sadu se ponosna nasmejao. Bog je zatim nastavio: “A sada, možete lid a oživite slona?” “I to je moguće”, odgovorio je sadu. Bacio je drugu šaku čarobne prašine na životinju. Slon se trgao i oživeo. Tada je Bog rekao: “Vaša moć je divna. Ali, mogu li nešt da vas pitam? Ubili ste slona i ponovo ga oživeli. Ali šta ste time dobili? Da li ste se uzdigli? Da li vam je to omogućilo da realizujete Boga.” Rekavši to, Bog nestade.
Suptilini su outevi Darme. Bog ne može da se realizuje sve dok postoji i najmanji trag želje. Konac ne može da s eprovuče kroz ušice igle sve dok mu i najmanja nit štrči.

Ono što misliš, to i dobijaš

Neki mađioničar je izvodio trikokve pred kraljem. Povremeno j euzvikivao: “Dođi nemiru! Dođi iluzijo! O kralju, daj mi novac. Daj mi odeću!” Iznenada, mađioničarev jezik dotače jednu tačku na nepcu i on spontano uđe u kumbaku. Nije mogao da izusti ni reč, ni glas, niti je mogao da se pokrene. Ljudi su pomislili da je umro, pa su ga zakopali u prethodno iskopanu podzemnu prostoriju. Prošlo je hiljadu godina. Neko je kopajući došao do prostorije i u njoj pronašao čoveka u sedećem položaju u samadiju. Proneo se glas o svetom čoveku i ljudi su dolazili sa svih strana dag a obožavaju. Kada su ga, pukim slučajem, protresliži, jezik mu se vratio u normalan položaj. Mađioničar je postao svestanspoljašnjeg sveta i povikao, kao pre hiljadu godina: “Dođi nemiru! Dođi iluzijo! O kralju, daj mi novac! Daj mi odeću!”
Bog je Kalpataru, drvo ispunjenja želja. Dobićete sve što zatražite. Ali, morate biti u blizini Kalpatarua. Jedino tada će vaše molitve biti uslišene. Ipak, morate znati još nešto – Bog zna kakva su naša unutrašnja osećanja. Čoveku se ispunjavaju želje koje se zadržavaju za verme praktikovanja sadane. Ono što misliš, to i dobijaš.

Egoizam uništava

Neki učenik koji je snažno verovao u beskrajnu Učiteljevu moć, prelazio je preko reke samo ponavljaući njegovo ime. Videvši ovo, Guru je pomislio: “Pa, zar takva moć leži u mom imenu? Koliko li j etek moje Ja veliko i moćno!” Sledećeg dana, i Guru je pokušao da pređe preko reke ponavljajući “ja, ja, ja”; ali čim je dublje zagazio u vodu, potonuo je i udavio se; jer jadni čovek nije umeo da pliva. Vera može da čini čuda, dok taština i egoizam čoveku donose samo propast.

Kako sujeta zaluđuje čoveka!

Oni koji su pročitali nekoliko knjiga sujetno umišljaju das u veoma pametni. Jednom prilikom dok sam razgovarao sa Kalilkrišna Tagorom o Bogu, on me je iznenada prekinuo: “Molim vas, ja znam sve o tomhre”. Rekao sam mu: “Da li se čovek koji je posetio Delhi hvali time? Da li gospodin svima govori da je gospodin?”
Oh, kako samo sujeta zaluđuje čoveka! U vrtu hrama Dakšinešvara živela je žena koja se brinula o cveću. Kakav je bio njen ponos! i sve to zbog par ukrasa. Jednog dana, dok je nekoliko ljudi prolazilo stazom, ona je povikala za njima: “Hej! Sklonite mi se s puta, vi ljudi!” Ako ta žena, koja se brinula o običnom vrtu može taakoda govori, šta reći o sujeti drugih?”

Urođeno nasleđe je veoma moćno

Dozvolite mi da vam ispričam koliko je moćno vaše nasleđe. Neki princ je u prošlom životu bio sin pralje. Dok se kao mali u svojoj sadašnjoj inkarnaciji kao princ igrao sa ostalom decom, rekao im je: “Pokazaću vam jednu novu igru. Ja ću da legmen na stomak, a vi ćete uz zvižduke da udarate svojom odećom po mojim leđima, onako kako to rade pralje”.

Jedini put

Zašto se u svetu ne bi mogao voditi spiritualni život? Ipak, to je izuzetno teško.
Jednom sam prešao preko mosta u Bagbazaru. Sa koliko je mnogo lanaca taj most vezan! Ništa se neće dogoditi ako pukne jedan lanac, jer postoje mnogi drugi koji će održati stabilnost. Na isti način, svetovnog čoveka zarobljavaju mnogi lanci. Jedini način na koji on može da ih se oslobodi jeste pomoću Božanske milosti.

Dečak je zaista nahranio Boga

Neki barman je svakodnevno obožavao svoje porodično Božanstvo nudeći mu hranu. Jednog dana, zbog obaveza na poslu, nije za to imao vremena pa je izlazeći iz kuće, rekao svom sinu: “Ponudi Božanstvo ovim danas. Pazi, nahrani ga obavezno”. Dečak je uradio kao što mu je rečeno, ali je kip ostao nem i tih na oltaru. Nije hteo ni da jede, ni da govori. Dečak je sedeo dugo, ali se kip nije ni pomerio. Ipak, dečak je čvrsto verovao da će Božanstvo sići sa svog trona, sesti na pod i uzeti nešto hrane. Stalno se molio: “O, Bože, siđi dole i pojedi hranu. Pogledaj, već je kasno. Ne mogu večno ovde d asedim”. Ali kip nije progovorio ni reči. Dečak se zatim rasplakao i povikao: “O, Bože, otac mi je rekao da te nahranim. Zašto ne želiš da siđeš? Zašto ne želiš da jedeš iz mojih ruku?”
Tako je dačak, sav neutešan, dugo jecao sa čežnjom u duši. Napokon, smešeći se, Božanstvo je sišlo sa oltara, selo ispred ponuđene hrane i pojelo je. Kada je naharanio Božanstvo, dečak je izašao iz sobe sa oltarom. Rođaci su ga upitali: “Dakle, konačno si završio obožavanje. Donesi sada ponude u hrani”. “Da”, rekao je dečak, “završio sam sa obožavanjem. Ali, Bog je pojeo sve ponude”. “Kako to?” pitali su ga rođaci. Dečak im je nevino odgovorio: “Kažem vam, Bog je pojeo svu hranu”. Kad su rođaci ušli u sobu sa oltarom, zanemeli su od čuđenja jer su videli da je Božanstvo zaista pojelo svu hranu.

Jednostavna tajna

Bog se može realizovati kroz veru i iskrenost kakvu ima dete.
Neki čovek je, naišavši na sadua, ponizno zamolio za instrukcije. Saduov savet je bio. “Voli Boga celim svojim srcem i dušom”. Čovek je na to rekao: “Nikada nisam video Boga, ne znam ništa o njemu; kako ga onda mogu voleti?” Sadu ga je zatim upitao koga najviše voli. Odgovor je bio: “Nemam nikoga za koga bih mogao da brinem. Imam samo jednu ovcu i ona je možda jedino stvorenje koje volim”. Sadu mu je na to rekao: “Onda se brini o njoj i voli je svim svojim srcem i dušom, ali ne zaboravi da Bog boravi u njoj”. Pošto je dao savet, sadu je nastavio svojim putem. Čovek je nakon ovog razgovora počeo pažljivije da se brine o ovci, potpuno verujući da Bog boravi u tom biću. Posle nekoliko godina, vraćajući se sa putovanja, sadu je prepoznao čoveka kojeg je pri odlasku posavetovao, pa gaje upitao kako stvari napreduju. Čovek je pozdravio sadua i rekao mu: “Učitelju, ja sam dobro, zahvaljujući vašem ljubaznom savetu. Desilo mi se mnogo dobra zahvaljujući načinu razmišljanja u koji ste me uputili. Ponekad umesto ovce ugledam prelepi lik sa četiri ruke što me ispunjava krajnjim blaženstvom”.

Ali vera čini čuda

Jednom je sin nekog čoveka ležao na samrti i činilo se da niko ne može dag a spasi. Neki sadu je ipak rekao ocu: “Postoji jedan izlaz. Ako uspeš da pomešaš otrov kobre sa nekoliko kapi kiše i staviš ga u ljudsku lobanju kada se pojavi sazvežđe Svati, život tvog sina biće spasen”. Otac je pogledao u calendar i video da uticaj sazvežđa Svati počinje sutra. Tada je počeo da se moli, govoreći: “O, Bože, omogući mi da ispunim sve ove uslove, i poštedi život mog sina”. Krajnje iskreno i sa čežnjom u srcu krenuo je sledeće noći da traži ljudsku lobanju na nekom napuštenom mestu. Konačno, pronašao je jednu ispod drveta, uzeo je u ruku i moleći se čekao kišu. Iznenada, počeo je pljusak i nekoliko kapi kiše je kanulo u lobanju. Ovek zatim pomisli: “Eto, sad imam par kapi kiše u lobanji pod pravim sazvežđem. O, Bože, pomozi mi da se i ostalo obistini.” Nedugo zatim je otkrio kako se nedaleko odatle kobra sprema da napadne žabu. Već u sledećem trenutku žaba je preskočila lobanju, a zmijski otrov upao upravo u nju. Sa beskrajnom zahvalnošću brižni otac je zaplakao: “Bože, Tvojom milošću čak i nemoguće stvari postaju moguće. Sada znam da će moj sin biti spasen”.
Zato vam kažem, ako imate pravu veru i iskrenu čežnju, milost Božja će vam sve podariti.

Najviše što možeš ponuditi Bogu je tvoja ljubav

Jednom prilikom je sluga nekog bogataša došao u kuću kod svog gazed, i stao u ugao uz duboko poštovanje i poniznost. U ruci je držao nešto prekriveno tkaninom. Gospodar ga je upitao: “Šta imaš to u ruci?” Sluga je izvadio jednu malu slatku jabuku ispod tkanine i onizno je spustio pred gospodara, osećajući da bi biio jako zahvalan ako bi je gospodar uzeo. Gospodar je bioveoma zadovoljan njegovom predanošću punom ljubavi, pa jeuzeo ovaj skromni poklon. Sav radostan, uzviknuo je: “Ah, kakvo divno voće! Gde sig a ubrao?”
Isto ovako Bog gleda u srce posvećenika. Iako je bezgraničan u svojoj veličanstvenosti, On mora da odgovori na ljubav i predanost.

Iz knjige: Šri Ramakrišna Priče i parabole, Esotheria, 1997.

Tragalac

Svi smo mi listovi, cvetovi
I plodovi
Na različitim granama-religijama
Nerođenog i besmrtnog
Drveta života

(Šri Činmoj)

Dodajte komentar

Komentariši

Your email address will not be published.