Ovo je istinita priča. Desila se u Indiji, pre više hiljada godina.
Jednog jutra, mlada majka je došla na jezero da se okupa. Pre nego što je ušla u vodu, ostavila je svoju malenu bebu u senci velikog drveta. Dok je bila u jezeru, ugledala je npoznatu ženu kako se, veoma nežno, igra sa detetom. Žena upita majku: “Da li Vam smeta što se igram sa detetom?” “Ne, ne, ne”, odgovori majka.
Dete ne beše tako srećno, ali sa te udaljenosti majka nije mogla da vidi njegovu uznemirenost. Ona nastavi da se kupa i pliva. Odjednom, ugleda ženu kako odnose njeno dete. Ona brzo izađe iz vode. Mežutim, neznanka je već poprilično odmakla. Majka je trčala i trčala i trčala kako bi povratila svoje dete. Kada je na posletku uhvatila neznanku otpoče borba. Avaj, ona beše mnogo snažnija od majke.
Sirota majka je jecala i preklinjala: “Molim Vas, dajte mi moje dete.”
Ali neznanka je uporno tvrdila: “Ne, ne, to je moje dete.”
One nastavivši da se tuku, a dete je bilo između njih. U međuvremenu, neki seljaci koji su čuli majčine krike, dojuriše na mesto događaja. Majka je zapomagala: “Molim vas, pomozite mi! Ona je otela moje dete.”
A neznanka je odgovarala: “Naravno da je ovo moje dete.”
Šta su seljaci tu mogli? Nisu znali kome da veruju. Na kraju rekoše: “Hajde da odvedemo ove dve gospođe sa detetom najmudrijem čoveku u selu.” Najmudriji čovek u selu beše veoma, veoma star lekar. On je godinama i godinama pomagao meštanima oko njihovih problema. Kad svi stigoše do njegove kuće, neko mu objasni situaciju. Prava majka je očajniči plakala, ali i druga žena je vrištala, tražeći pravdu i pretvarajući se da oseća pravu ljubav i brigu za dete.
Seoski lekar reče: “O, ovo je veoma težak problem. Nadam se da ću moći da ga rešim.” Onda on zamoli obe žene: “Recite mi pošteno, čije je ovo dete?” Ali obe ustvrdiše da je dete njihovo. Lekar nacrta mali krug na tlu i stavi dete u sredinu. Onda reče obema ženama: “Jedna od vas neka uhvati dete za ruke, a druga za noge. Kada dam znak, obe počnite da vučete. Ona koja uspe da odvuče dete iz kruga, smatraće se pobednikom.”
Obe žene se složiše sa predlogom. Ali čim su počele da vuku detetove ruke i noge, ono neutešno zaplaka. Prava majka odmah ispusti dete. Ona zavapi: “Kako mogu da radim takvo nešto svom detetu!”
Lažna majka je onda lako privukla dete sebi. Bila je presrećna. Radosno igrajući, ona reče: “Gledajte, pobedila sam, pobedila! Znači, moje je!”
“Sačekajte trenutak”, eče lekar. “Da li si zaista pobedila?”
“Da”, reče žena. “Rekli ste da ona koja pobedi u ovoj borbi nadvlačenja, može da zadrži dete.”
Stari doktor onda kaza: “Ne, samo majčino srce je puno brige za njeno dete. Prava majka je morala da se bori, ali je videla da njeno dete oseća bol. Kako može namerno da nanosi bol svom detetu? Ovo dete pripada onoj koja je izgubila.”
Druga žena se razbesnela. Povika: “Niste održali svoje obećanje!”
Stari lekar odgovori: “Moje obećanje? Bila je to mudrost da te ulovim. Otpočetka sam znao da to nije tvoje dete.”
Čim je to izgovorio, rđava žena veoma brzo potrča prema šumi. Niko nije mogao da je stigne. Onda stari lekar reče: “Ona je asura.” Mudri lekar beše Bodisatva, Gospod Buda u jednoj od Svojih prošlih inkarnacija.
Iz knjige: The sage Brigu teste the cosmic gods, Sri Chinmoy
Dodajte komentar