Ramana Maharši bio je internacionalno prepoznati Guru iz južne Indije koji je živeo i podučavao u prvoj polovini 20. veka. Rođen je 1879.godine u Indiji u porodici pobožnih seljaka, kao drugi od trojoce sinova.
Ramana je bio potpuno nezainteresovan za školu i odsutnog uma dok je radio, dok je, s druge strane, imao naglašenu sklonost ka introspekciji i samoanalizi. Imao je običaj da postavlja fundamentalna pitanja o identitetu, kao što je: “Kos am ja?” Uvek je tragao za odgovorima na pitanja o misteriji svog sopstvenog postojanja i porekla.
U leto 1896. godine Ramana je ušao u promenjeno stanje svesti koje je imalo presudnog uticaja na njega. Iskusio je sopstvenu smrt i vratio se u život.
Takođe je imao bleskove percepcije sebe kao suštine nezavisne od tela. Tokom ovakvih iskustava osećao je sebe kao večni entitet koji postoji nevezano za fizičko telo ili meterijalni svet.
Zajedno sa ovim intuitivnim uvidima došla je i fascinacija rečju “Arunačala” koja je sa sobom nosila asocijacije na duboko poštovanje i osećaj da je njegova sudbina blisko povezana sa ovim zvukom. Kada je imao 16 godina, Ramana je čuo da mesto poi menu Arunačala zaista postoji i to ga je učinilo izuzetno srećnim.
Ramana sse približavao kraju školovanja kada je doneo odluku da napusti formalno obrazovanje. Neposredni povodkoji ga je gurnuo ka toj odluci bila je neobazriva kritika da nije podoban za đaka. Čitao je knjigu o poznatom tamilskom svecu i odlučio da napusti kuću i vodi život duhovnog tragaoca. Prirodno, planirao je da ode na Arunačalu.
Kada je imao 17 godina, Ramana je otišao na Arunačalu, odgovarajući na unutrašnji poziv. Proveo je 12 godina u hramovima i pećinama meditirajući i tragajući za duhovnim pročišćenjem , održavajući disciplinu tišine i nevezanosti. U ovoj tački, njegova reputacija kao ozbiljnog duhovnog učitelja počinje da raste i dolaze mu tragaoci. Prvi učenici imali su teškoće da saznaju nešto o Ramaninom poreklu, čak i o njegovom maternjem jeziku, jer je odbijao da govori. Kako je vreme prolazilo, prestao je sa asketskom praksom i počeo da vodi normalan ašramski život. Mnogi ljudi su mu dolazili iz svih krajeva sveta. U tom periodu odgovarao je na mnoga pitanja tragalaca, među kojima se nalazio niz pisaca i naučnika sa Zapada, među kojima su i Pol Branton, Hejnrih Cimer i M. Evans-Venc, koji su njegovu poruku još za njegovog života raširili daleko van granica Indije.
Ramanini učenici napravili su ašram i hram, i prostor za mnogobrojne posetioce. Svi su jeli iste obroke, i Ramana je sedeo sa njima tokom obedaa, ne zahtevajući nikakav poseban tretman. Ašram je bio i sklonište za životinje prema kojima je Ramana osećao ogromnu samilost.
Ramana je nastavio da prati metod ispitivanja prirode sopstva izražen kroz pitanje: “Ko sam ja?” Inicirao je učenike u snu, gledajući intenzivno u njihove oči, a ponekad je putovao u suptilnom telu da bi ih posetio. Pojavio bi se pred tragaocem koji je bio kilometrima daleko kao svetlosna figura. Govorio je da su i budni život i spavanje samo vrste sna, koje je označavao kao “san 1” i “san 2”, smatrajući ih samo različitim stanjima usnulosti.
Ramana je preporučivao odricanje od fizičkih i mentalnih zadovoljstava da bi se ušlo u stanje jedinstva sa sobom i univerzumom. Takođe je smatrao da osoba koja nije vezana za rezultate svojih dela može živeti u svetu kao glumac koji igra svoju ulogu, ali je imun na emocionalne turbulencije jer je svestan da samo igra svoju ulogu na kratkotrajnoj pozornici života.
Ovaj stav je kod njega bio jasno vidljiv u svim situacijama, čak i kada mu je umrla majka, ili kada su lopovi upali u ašram. Dopustio je da uzmu sve što su hteli, i ostao miran tokom incidenta, čak i kada ga je jedan od lopova udario.
Ramana je razvio rak i kada su njegovi učenici izrazili zabrinutost da će ga izgubiti, odgovorio je: “ Ne idem nikud, kuda bih išao? Biću tamo gde sam oduvek.”
Napustio je telo u aprilu 1950, sedeći u lotos-položaju. Posledanja reč koju je izgovorio bio je sveti slog “om”. U trenutku kada je Ramana preminuo, na nebu iznad Arunačale pojavila se ogromna kometa.
Dodajte komentar