Šri Čajtanja biografija

Šri Čajtanja ( 18. februar 1486-14. jun 1534) bio je veliki duhovni učitelj koji se smatra inkarnacijom Gospoda Krišne u aspektu posvećenika. Popularizovao je Hare Krišna mantru i tvorac je Siksastakam–a (osam posvećeničkih molitvi), koje su, ujedno, jedino što je u pisanom obliku iza njega ostalo. Često se pominje i kao Gauranga.
Šri Čajtanja je rođen u Majapuru, u Bengalu, kao drugi sin u braminskoj posvećeničkoj porodici. Bio je izuzetno lepo dete, briljntne inteligencije. Njegov deda po majci, istaknuti astrolog, prorekla je da je rođen za nešto veliko, zbog čega su mu dali ime Visvambhar, dok ga je majka nazvala Nimai, jer je rođen pod Nim drvetom. Mnogobrojne priče govore o tome da je od malih nogu mantrao Krišnino ime i pevao posvećeničke pesme. Paralelno sa interesovanjem za duhovnost raslo je i njegovo formalno obrazovanje – učio je Sanskrit i sticao široka znanja iz svih oblasti. Sa 15 godina bio je najznačajniji Pandit (učenjak) svoga vremena. Kada mu je preminuo otac, na putovanju u Gaju radi obavljanja pogrebne ceremonije, susreo je svog Gurua, asketu Išvara Purija koji ga je inicirao dajući mu Gopala Krišna mantra. Ovaj susret bio je prekretnica u Čajtanjinom životu – kada se vratio u svoje selo, svi su primetili ogromnu promenu na njemu, od “učenjaka” postao je “posvećenik”. Uskoro je Čajtanja postao vođa vaišnava u Nadiju.
Čajtanja je, nakon inicijacije u red sanjasina (monaha), napustio svoje selo i nekoliko godina putovao širom Indije, neprestano mantrajući Krišnina božanska imena. Pešice je prešao veliki deo Indije da bi se na kraju nastanio u Puriju, gde je proveo poslednje 24 godine svog života. Osnovao je Gaudija Vaišnavizam, zasnovan na Bhagavad Giti i Puranama, čija je suština u posvećeničkom obožavanju Rade i Krišne i njihovih brojnih božanskih ispoljavanja. Posvećenici ga i danas smatraju otelovljenjem Višnua u svom najsamilosnijem obliku. Kralj Gaipati prepoznao ga je kao Krišninog Avatara i bio je njegov zaštitnik i posvećenik koji se često pridruživao Sankirtan okupljanjima njegovih učenika. Njegovi mnogobrojni učenici svedoče o brojnim utapanjima Šri Čajtanje u Božansku Ljubav (Samadi) i Božansku Ekstazu tokom ovih godina.
Brindaban (“grad hramova”) koji ima više od 5000 hramova posvećenih radi i Krišni bio je zaboravljen sve do 16. Veka, kada ga je 1515. Posetio Šri Čajtanja sa ciljem da ponovo pronađe sva važna mesta vezana za Krišnin život. U stanju božanske ekstaze, lutao je okolnim šumama i ponovo locirao sva važna mesta iz Šri Krišninog života, uključujući i sedam glavnih hramova, koji su i danas mesta obožavanja.
Prema biografima iz 16. veka, Šri Čajtanja je pokazivao svoju Univerzalnu Formu, identičnu Gospodu Krišni u mnogo prilika. Vaišnave smatraju da je Šri Čajtanja Gospod Krišna sam, koji se pojavio u formi prikrivenog Avatara (channa avatar).
U 17. veku Čajtanjin učenik Kalachand Vidyankalar proširio je njegova učenja po Bengalu. Putovao je prenoseći Čajtanjina učenja koja su, između ostalog, uključivala i anti-kastinske stavove, kao i zalaganje za socijalnu pravdu i obrazovanje za mase.
Šri Čajtanja je napustio telo sa 48 godina, 14. juna 1534. godine, ostavljajući duboki trag u Bengalu i Indiji uopšte. Početkom 18. veka Kalačand Vidjalankar učinio je njegovo učenje popularnim u Bengalu, gde je i dan-danas Šri Čajtanja od mnogih prepoznat kao samilosna Krišnina inkarnacija.
U 20.veku učenje Šri Čajtanje na Zapad je doneo A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, predstavnik jednog od ogranaka iz Čajtanjine tradicije. Prabhupada je osnovao pokret poznat kao Internacionalno Društvo Krišnine Svesti (“The International Society for Krishna Consciousness).