Šri Juktešvar, koji je kasnije postao Guru Svami Joganande, bio je veoma blizak učenik Šjama Čajan Lahirija. Jednog dana, njegovog najdražeg prijatelja Rama pogodila je kolera. Dva doktora su pokušavala da spasu njegov život, ali izgledalo je da su svi njihovi napori uzaludni. Bilo je pitanje sati kada će Ram umreti.
Juktešvar je otrčao svom Učitelju, vapeći da spase život njegovog prijatelja. Šjama Čaran Lahiri je rekao Juktešvaru: “Imate doktrore,. Zašto sam vam ja potreban? Doktori će ga spasti. Uradiće sve što je potrebno. Ja ne moram da se uključujem”.
Juktešvar se vratio, pun nade, ali stanje njegovog prijatelja je postepeno postajalo sve gore. Kada je postalo pitanje minuta kada će umreti, Ram je rekao svom najdražem prijatelju Juktešvaru: “Umreću za pet minuta. Molim te, reci Učitelju da imam poslednju želju. Moja poslednja želja je da dođe i dotakne moje mrtvo telo i na taj način me blagoslovi. To je moja poslednja molba njemu”. Kroz pet minuta je preminuo.
Plačući, Juktešvar se vratio Šjama Čajan Lahiriju da mu prenese Ramovu poruku. Učitelj je upitao: “Kako je Ram?”
Juktešvar je odgovorio: “Idi i vidi sam. Ovo je njegova poslednja molba tebi: da dotakneš njegovo mrtvo telo i da ga blagosloviš”.
Ali, Šjama Čaran je rekao: “Zašto onda da idem? On nije mrtav”.
“Jeste”, rekao je Juktešvar, ”mrtav je. Doktori su proglasili smrt”.
Šjama Čaran Lahiri je uzeo neku staru lampu i rekao: “Idi i stavi malo ovog ulja u njegova usta”:
Njegov prijatelj bio je mrtav, ali ovo je bilo naređenje njegovog Učitelja, pa šta je drugo Juktešvar mogao da učini? Otišao je i staviou Ramova usta malu količinu ulja koje mu je Učitelj dao. Za nekoliko minuta, Ram je oživeo, govoreći da je imao divan san u kome je video Šjama Čaran Lahirija u najlepšem obliku. Učitelj mu je rekao: “Ram, zašto spavaš? Ustani i dođi kod mene!”
Onda je Ram ustao, obukao se i oba prijatelja su otišla kod Šjama Čarana. Učitelj je rekao Juktešvaru: “Sada sam te naučio kako da pobediš smrt. Od sada, ako bilo ko umre, samo mu uspi malu količinu ulja u usta. Dao sam ti lek koji pobeđuje smrt”. Svi su se smejali i smejali, jer su savršeno dobro znali da je ulje samo spoljašnji znak, oznaka, simbol, dok je stvari dar života došao od Lahirija.
Komentar: Samo svemoguća duhovnost može da preokrene nemogućnost u izvesnu mogućnost. Ali duhovnost, iz svoje čiste velikodušnosti, pokušava da prihvati spoljašnje zemaljske načine, tako da može da ubedi fizički um da princip istine može biti pristupačan ljudskom u nama. S druge strane, bez imalo oklevanja, čovek može reći da je duhovna sila ta koja u tišini preokreće nemoguću realnost u čistu i izvesnu mogućnost. Ne samo to, već kasnije preokreće mogućnost u praktičnu i neizbežnu realnost.
Učiteljeva duhovna moć je ono što je Rama vratilo u život. Da nije tako, bez obzira na to koju vrstu ulja da sipate u usta umirućeg čoveka, hoće li preživeti? To je moglo da bude bilo šta. Samo da bi ubedio fizički um fizičkim objektom, Učitelj je rekao učeniku da upotrebi ulje. To je razlog zbog kojeg duhovni Učitelji govore: “Uradi ovo, uradi ono” kada je neko bolestan. Zapravo, njihova duhovna moć je ta koja leči, ali oni znaju da će to ubediti fizički um, tako da pacijentov um može da poveruje da se učitelj zaista brine o njemu.
Iz knjige: Sri Chinmoy, India and her miracle-feast: come and enjoy yourself, part 2, Agni Press, 1977
Dodajte komentar