Šri Krišna Tumačenje Bhagavad Gite

Tumačenje Bhagavad Gite

BHAGAVAD GITA
PESMA TRANSCEDENTALNE DUŠE
-komentari-

Kažu da je Gita, knjiga Hindusa, najvažniji sveti spis. Ja kažem da je ona Svetlost Božanstvenosti u čovečanstvu. Kažu da je za Gitu potreban uvod. Ja kažem da Bog istinski želi da bude upoznat kroz Gitu.
Arđuna je uspinjuća ljudska duša. Krišna je silazeća božanska Duša. Najzad, oni se sreću. Ljudska duša kaže božanskoj Duši: “Trebaš mi”. Božanska duša kaže ljudskoj duši: “I ti takođe trebaš meni. Trebaš mi da bih se ispoljio. Ja tebi trebam radi tvoje samospoznaje”.
Arđuna kaže: “O Krišna, ti si moj, potpuno moj”. Krišna kaže: “O Arđuna, nema moje, nema tvoje. Mi smo Jedinstvo potpuno, iznutra, spolja”.
Gita počinje rečima Dharma-kshetre Kurukshetre na svetom polju Kurukšetre- to je bukvalni prevod. Kšetra znači polje, darma je duševna dužnost, delanje.
Arđuna uzviknu: “Molim te, smesti moje kočije, o Krišna, između dve ratne formacije, da mogu da vidim one koji žude za ratom”.
Avaj, on vide među smrtnim neprijateljima i one vrle ljudske duše koje je oduvek smatrao dragim i bliskim. Savladan mračnim jadom Arđuna uzviknu: “ Telo mi drhti, usta mi se suše, udovi me izdaju, strah me muči… luk mi klizi iz ruke a um mi se koleba. Teško mi je čak i da stojim. Krišna, pobedu nad njima, mojim sadašnjim neprijateljima ja ne tražim. Oni su bili moji rođeni. I dalje su. Ni kraljevstvo niti blagostanje ja ne tražim. Neka oni napadaju… ali ja neću odapeti moje oružje na njih, čak ni za vrhunsku vlast nad tri sveta, a kamoli nad zemljom. Nije borba za Arđunu. Krišna, ja se neću boriti.”
“O Arđuna, ti žališ i tuguješ. Reci mi zašto žališ nepobitnu smrt tih ljudi? Ti si postojao, oni takođe. Nikada nećemo prestati da postojimo”.“Ja sam tvoj ponizni učenik, uči me, reci mi šta je najbolje za mene”.
Arđuna je naučio: Stvarnost koja prožima univerzum je besmrtni Život. Telo je ono što propada; duša, stvarno u čoveku je besmrtna, večna. Duša niti ubija niti biva ubijena. Izvan rođenja i smrti, stalna i večna je duša.
Prisetimo se dirljivih reči … u ovom poglavlju Gite: „ Kao što čovek odbacuje staro odelo da bi uzeo novo, tako i stanovnik u telu, duša ostavljajući iza sebe istrošena tela ulazi u nova tela. Oružje je ne može poseći, vatra je ne može sažeti, voda je ne može potopiti niti je vetar osušiti“ .. takva je duša.
Krišna je istakao: „ Vrši svoju dužnost. Ne kolebaj se. Ne budi malodušan. Ti si Kšatrija. Za Kšatriju, nema važnijeg poziva od pravednog rata“.
„Arđuna, shvati ih kao jedno, i pobedu i poraz, radost i tugu, dobitak i gubitak. Ne mari za njih. Bori se! Boreći se, ne sebe nećeš navući greh“. „Arđuna, bori se! U pobedi ti ćeš uživati u vrhovnoj vlasti nad zemljom; a u smrti, široko će ti biti otvorena vrata Raja…. Posveti svo delovanje Meni, sa svojim umom usredsređenim na Mene.“
„Ti si moje utočište. Ja sam pod tvojom zapovešću.“ „Nagnan od čega, o Krišna, čovek čini greh protiv svoje volje?“ „Kama, Kroda, odgovara Krišna, želja i gnev- to su neprijatelji čoveka“.
„Arđuna, ti i ja smo prošli kroz bezbrojna rođenja. Ja ih znam sva, ali tebe tvoje sećanje izdaje. Iako sam bez rođenja i besmrtan i Svevišnji Gospod svih bića, Ja ispoljavam sebe u fizičkom univerzumu kroz moju sopstvenu Maju, zadržavajući moju Prakriti pod kontrolom“.
„Kad god nepravda prevlada, a pravda opadne Ja otelovljujem sebe. Da zaštitim i očuvam vrlinu i uništim zlo, da ustanovim Darmu, Ja se ispoljavam iz doba u doba“.
„Oboje hvališ, O Krišna, i odricanje i nesebično delovanje. Reci mi konačno jednom zauvek, šta je bolje od to dvoje?“
„Oboje vode u Svevišnje Blaženstvo, ali je delovanje lakše. Arđuna, ova joga nije ni za epikurejca niti za onog koji uopšte ne jede, niti za onog ko suviše spava niti za onog ko je suviše budan“.
„O Arđuna, um je nepostojan, zaista! Ukrotiti um nije lako. Ali um se može kontrolisati stalnom vežbom i odricanjem“.
Iz svoje beskrajne dobrote Šri Krišna govori svom voljenom učeniku da će mu dati sve što ima i sve što jeste: Beskraj i Večnost…… Znati Šri Krišnu znači znati Vrhunsko Znanje. Ostvariti Šri Krišnu znači ostvariti suštinu života svega.
Manushyanam sahasresu… – „Među hiljadama ljudi, jedva da jedan teži duhovnom savršenstvu a od onih koji teže i uspevaju, jedva da me jedan zna u suštini“. Ja sam početak i kraj univerzuma. Ja sam Izvor svega što je stvoreno i Ja sam mesto uništenja. Izvan mene, nema ničeg. Sve je nanizano na Mene, kao biseri na ogrlicu“.
„Samo nepokolebljiva posvećenost ima direktan i slobodan pristup mom Besmrtnom Životu, mojoj Apsolutnoj Istini“…. „Ja sam to. Ja sam ono. Ja sam sve“….“Arđuna, ja sam sopstvo koje prebiva u srcu svih bića. Ja sam početak, sredina a takođe i kraj svih bića“…. „O Arđuna, gledaj u mom telu celi svemir“.
Arđuna vidi mnoštvo u Svevišnjem Jednom koji ima milijarde usta, bezbrojne oči, bezbrojne božanske osobine, koje poseduju božanska oružja, nose božanske odežde i dragulje, nose nebeske ogrlice nestvarnog mirisa. Bljesak hiljadu sunaca koja odjednom sijaju na nebesima jedva da se može uporediti sa svevišnjim sjajem Gospoda….. Dirnut, u ekstazi koja preplavljuje njegovo najdublje biće, sa sklopljenim rukama, pognutom glavom on uzvikuje: „O Gospode, u Tebi, Tvom telu, vidim sve bogove i sve nivoe bića…. vidim čak i Bramu kako blistajući sedi na svom Lotosovom Prestolu i proroke i mudrace svud naokolo….“. „Budi sa mnom kao otac sa sinom, kao prijatelj sa prijateljem, kao Gospod sa Voljenim“.

Iz knjige:Šri Činmoj: Komentari na Bhagavad Gitu, Pesmu transcendentalne duše

Tragalac

Tragalac

Sve što vredi imati
Takođe
Vredi podeliti sa drugima.

Dodajte komentar

Komentariši

Your email address will not be published. Required fields are marked *