Jedna od najboljih pomoći koje jogička disciplina može da obezbedi sportisti, jeste da ga nauči kako da obnovi svoju energiju, tako što će je privući sebi iz neiscrpnog izvora univerzalne energije.
Moderna nauka je puno napredovala u oblasti ishrane, koja je najbolje poznato sredstvo dopune energije. Ali, ovaj proces je neizvestan i predmet je raznih ograničenja. O tome nećemo ovde govoriti, jer smo o toj temi već naširoko pričali. Ali, prilično je očigledno da je hrana neophodan faktor, sve dok su čovek i svet ovakvi kakvi su. Jogička nauka poznaje druge načine sticanja energije i mi ćemo pomenuti dva najbitnija.
Prvi je da se stupi u odnos sa energijama koje su akumulirane u zemljinom materijalnom svetu i da se one slobodno privuku iz ovog neiscrpnog izvora. Te materijalne energije su mračne i napola svesne; one podstiču životinjsko u čoveku, ali, istovremeno i stvaraju jednu vrstu skladnog odnosa između ljudskog bića i materijalne Prirode. Oni koji znaju kako da prime i koriste ove energije su obično uspešni u životu i uspevaju u svemu što pokušaju. Ali, oni još uvek uveliko zavise od uslova života i stanja zdravlja njihovog tela. Sklad koji je u njima stvoren nije imun na sve napade; obično nestaje kada okolnosti postanu nepovoljne. Dete spontano prima ovu energiju iz materijalne Prirode jer ono širi svoje energije bez proračuna, radosno i slobodno. Kod većine ljudskih bića, kada odrastu, ova sposobnost je prigušena brigama za život, kao rezultat predominantnog mesta koje mentalne aktivnosti zauzimaju u svesti.
Ipak, postoji izvor energije koji se, kada se jednom otkrije, ne može iscrpiti, bez obzira na spoljašnje okolnosti i fizička stanja života. To je energija koja se može opisati kao duhovna, koja se prima ne odozdo, iz nesvesnih dubina, već odozgo, iz najvišeg izvora univrezuma i čoveka, iz svemoćnog i večnog sjaja supersvesti. Ona je tu, svuda oko nas, i prožima sve; a da bi smo stupili u kontakt sa njom i da bi smo je primili, dovoljno je težiti iskreno za njom, otvoriti sebe za nju sa puno vere i poverenja, proširiti svoju svest i poistovetitit se sa univrezalnom Svešću.
Na početku, ovo može izgledati veoma teško, ako ne i nemoguće. A ipak, pri bližem ispitivanju ovog fenomena, može se primetiti da on nije tako stran, da nije tako udaljen od normalno razvijene ljudske svesti. I zaista, ima malo ljudi koji je nisu osetili, bar jednom u svom životu, kao da su bili uzdignuti van sebe, ispunjeni neočekivanom i nepoznatom snagom, koja ih je u tom trenutku učinila sposobnim da učine bilo šta; u tim trenucima ništa ne izgleda teško i reč „nemoguće“ gubi svoj smisao.
Ovo iskustvo, bez obzira kako prolazno bilo, pruža uvid u kontakt sa višom energijom koju jogička disciplina može da obezbedi i zadrži.
Metod dosezanja ovog kontakta se ovde teško može dati. Pored toga, to je nešto individualno i jedinstveno za svakoga, što počinje od tačke gde osoba stoji, prilagođava se pojedinačnim potrebama osobe i pomaže joj da krene jedan korak napred. Staza je ponekad duga i spora, ali je rezultat vredan truda. Mi lako možemo da zamislimo posledice privlačenja ove snage po našoj volji i u svim posledicama bezgranični izvor energije koja je svemoćna u svojoj sijajućoj čistoti. Zamor, iscrpljenost, bolest, starost i čak i smrt, postaju tek prepreke na putu, koju će uporna volja svakako da prevaziđe.
Avgust 1949.
Iz knjige: Health and Healing in Yoga, Selections from the writings and Talks of the Mother
Dodajte komentar