Ljudi ponekad misle da je ostvarena osoba sasvim drugačija od obične i da se ponaša veoma neobično. Ali, želim da kažem da ostvarena osoba ne bi trebalo da se ponaša nenormalno. Šta je ona spoznala? Spoznala je krajnju Istinu u Bogu. A ko je Bog? Bog je neko ili nešto sasvim normalno. Kada neko spozna Najviše, to znači da u neograničenoj meri poseduje Mir, Svetlost i Blaženstvo. To ne znači da će njegov spoljašnji izgled i osobine biti nešto drugačije. To ne znači da će on na neki način postati abnormalan. Ne, on je normalan. Čak i kada duhovni Učitelj spozna Najviše, on još uvek jede, govori i diše kao i ostali.
Neduhovni ljudi često misle da potpuno ostvareni Učitelj mora da u svakom trenutku izvodi čuda. Međutim, čuda i spoznaja Boga ne moraju obavezno da idu ruku pod ruku. Kada pogledate duhovnog Učitelja, vi vidite Mir, Svetlost, Blaženstvo i božansku Moć. Ako se poistovetite sa njim, obavezno ćete to osetiti. Ali, ako od ostvarene duše očekujete nešto drugo, ako duhovnom Učitelju dolazite misleći da će vam on ispuniti brojne želje i učiniti vas milionerom, ond ste osuđeni na razočaranje. Ako je takva Volja Svevišnjeg, Učitelj lako može da odozgo donese materijalno blagostanje u ogromnoj količini i da nekog preko noći učini milionerom. To, međutim, nije Volja Svevišnjeg. Svevišnji hoće napredak iznutra, a ne bogatstvo spolja.
Ostvarenje Boga je samospoznaja u najvišem značenju te reči – vaša svesna spoznaja vašeg jedinstva sa Bogom. Sve dok ostajete u neznanju, osećaćete da je Bog neko drugi ko ima beskonačnu Moć, dok ste vi najnemoćnije stvorenje na Zemlji. Onog trenutka kad ostvarite Boga, uviđate da ste vi i Bog apsolutno jedno i u unutrašnjem i u spoljašnjem svetu. Ostvarenje Boga predstavlja vaše poistovećenje sa vašim apsolutno najvišim Ja. Kada možete da se poistovetite da svojim najvišim Ja i zauvek ostanete u toj svesti, kada to možete da otkrijete i ispoljite po sopstvenoj želji, tada ćete znati da ste ostvarili Boga.
Božansko postoji u ljudskom. Ne moramo da živimo u himalajskim pećinama da bismo dokazali svoju božanstvenost. Tu božanstvenost možemo da u prvi plan dovedemo i u svom običnom, svakodnevnom životu. Na žalost, skloni smo verovanju da je duhovnost nešto nenormalno, jer u ovom svetu neukosti vidimo tako malo duhovnih ljudi.
Pravi Učitelj želi da svojim posvećenim učenicima da sve, ali njihova snaga primanja je ograničena. Zato se on trudi da proširi njihovu posudu da bi mogli da prime Mir, Svetlost i Blaženstvo koje donosi. On, međutim, ne može da prisiljava aspiranta da primi više nego što može da zadrži. U suprotnom bi tragaočeva posuda pukla. Učitelj može samo da izliva svoju beskrajnu Svetlost u svoje učenike, ali kada jednom stigne do granica njihovih mogućnosti, sve što im preko toga da bilo bi izgubljeno.
On ne meditira radi sopstvenog ostvarenja.
To je već učinio!
On meditira radi tvog prosvetljenja.
Iz knjige: Šri Činmoj “Učitelj i učenik”
Dodajte komentar