Kad neko uđe u duhovni život, veoma često uviđa da igra vitalnog sveta ili podsvesti izranja na površinu, pa mu se um puni prljavim, nečistim mislima i ružnim idejama. Dakle, šta se dešava? Osećate: “Oh, bio sam daleko bolji pre nego što sam prihvatio duhovni život. Ove se misli nisu tad pojavljivale. Ušao sam u duhovni živat da bih imao bolji život, život radosti, uspeha i napretka. Kako to da umesto da napredujem, opet postajem očajan? Ove mi se neprilične misli neprestano pojavljuju!”
Uvek kažem da zaboravite na prošlost. Ali ukoliko vas ta prošlost zaokupi u velikoj meri i ispreči se pred vama sa svojim nesavršenstvom, ograničenjima i robovanjem, nemojte se uplašiti. Nemojte da se bojite svoje niže prirode. To je poslednji udarac koji vaš vital želi da vam zada. Ako ste zaista i istinski prihvatili svog Učitelja, onda je on obavezan da od vas preuzme vaše nesavršenosti, vašu vitalnu i emocionalnu zbrku. On je sposoban za to, a takođe, Bog ga je ovlastio da to uradi. Nije došao na svet da uzme samo vašu težnju i vaše božanske osobine. Došao je da preobrazi vaše nebožanske osobine a da, isto tako, uveća vaše božanske osobine.
Ako osećate da se vaše nebožanske osobine nisu preobrazile, ne možete kriviti svog Učitelja. Vi u stvari ne predajete Učitelju svoje nebožanske osobine. Stidite ih se; želite da ih sakrijete. Ali to je pogrešan stav. Treba da sebe smatrate detetom. Dete je svojoj majci najdraže upravo zato što je ono za nju kao otvorena knjiga. Možda je u njegovoj prirodi da izađe da se igra i isprlja, ali kad su mu ruke prljave i po celom telu ima peska, ono otrči svojoj majci. Onda ga ona zagrli i očisti, pa opet postane čisto.
Isto tako je i u duhovnom životu. Ako tragalac ima Učitelja, treba u potpunosti da bude spreman da ubaci svoj emocionalni svet u Učiteljevu Najvišu Svest. Ne može da gaji ideju da emocionalni život može da razdvoji od duhovnog života. Treba da dā ono što ima i što jeste. Ako stvara božanske osobine, hajde da kažemo težnju, to je sjajno. On svoju težnju daje svom Učitelju. Ali ako na neko vreme nema težnju, onda i to svoje stanje svesti treba svesno da preda Učitelju. Ako jednog dana ne može dobro da meditira i neraspoložen je zbog toga, onda i to stanje neraspoloženja treba da dā Učitelju. A ako je uspešan u svojoj meditaciji, onda treba da preda i radost koju dobije.
Iz knjige: “Melodije moga srca”, Šri Činmoj
Dodajte komentar