Pitanje: Prilika se ne daje svakome. Ne nađe svako pravog učitelja.
Šri Činmoj: Nijedan iskren napor neće biti uzaludan. Ako sam ja iskren, i ako ste vi namenjeni da mi budete učitelj, Bog će nas povezati. A opet, u svetu deluje mnogo pogrešnih sila i mene bi mogao da obmane neko ko mi nije namenjen. Ali, to ne može da traje večno. Nakon nekog vremena, moje sopstveno unutrašnje biće će mi reći da taj Učitelj nije namenjen meni.
Ima mnogo načina da znamo koji učitelj nam je namenjen. Osoba koja nam pruža najveću radost je naš učitelj, iako to nije neko ko ima na milione učenika. Mnogi ljudi se grdno varaju. Kad oni vide nekog ko ima na hiljade i milione učenika, smesta misle da taj ima nešto; inače mu niko ne bi došao. Ali, to je apsolutno pogrešno. Da, on možda ima mnogo učenika, ali to ne znači da vi treba da postanete njegov učenik. Važno je da li u njegovom prisustvu osećate unutrašnju radost, da li iznutra osećate da je on prava osoba. Na nesreću, obično ne biva tako. Ljudi nemaju sposobnost razlikovanja; oni ne zarone duboko unutra. Prihvatiti učitelja je izuzetno važno, zato što je učitelj taj koji vodi, vaja i oblikuje učenika u njegovom životu težnje.
Ako neko kaže da postoji tarifa, da će vam ostvarenje Boga doći ako mu date hiljade dolara, molim vas da mu ne verujete. Da se ostvarenje Boga može postići materijalnim bogatstvom, onda bi svi bogataši na ovom svetu ostvarili Boga. Ali, na nesreću, to nije tako.
Mi smo u užasnoj žurbi. Ako čujemo da nam neko može dati ostvarenje Boga preko noći, mi idemo k njemu. U običnom životu nam treba dvadeset dve godine da diplomiramo, a to je obično ljudsko znanje. Pa kako onda možemo očekivati da dobijemo najviše znanje, unutrašnje znanje, ako ne budemo učili deset ili petnaest ili dvadeset godina? Naš problem je što sve hoćemo da uprostimo. Mi hoćemo da sve dobijemo gotovo, poput instant kafe. Ali to ne ide tako. Kako da bilo ko diplomira za jedan dan? Dete ide u vrtić, gimnaziju, fakultet, i onda jednog dana diplomira. Ali ako dete iz vrtića oseća da danas može da dobije diplomu samo zato što je njegov stariji brat već diplomirao, onda samo obmanjuje sebe. Njegov stariji brat se trudio i učio dvadeset godina. A opet, na nesreću, ima nekih lažnih učitelja koji tragaoce dovode u iskušenje govoreći da mogu da im daju ostvarenje preko noći. Na nesreću, ja takvu sposobnost nemam.
Ja shvatam duhovni život mojih učenika ozbiljno, krajnje ozbiljno. Za ono što ja mogu da im dam treba vremena, a za ono što oni treba da daju meni, svoju težnju, takođe treba vremena. Težnja treba da se povećava malo-pomalo. Moja uloga je da odozgo donesem Samilost, a i to treba da se povećava malo-pomalo. To je ovako. Sa svoje strane, vi se penjete, a sa moje strane ja silazim i odozgo donosim svetlost. Treba da postoji istovremeni napor od strane duhovnog učitelja i njegovog učenika. Sa svojim unutrašnjim vapajem učenik se uspinje, a učitelj silazi dole sa Božijim Osmehom. To je uloga duhovnog učitelja. U jednom trenutku on se poistovećuje sa tragaocem i uspinje se sa unutrašnjim vapajem učenika. Potom sledećeg trenutka on silazi dole sa Božijim Osmehom. Savršenstvo učenika je njegov vapaj, a savršenstvo Boga je Njegov Osmeh. Ako tragalac može da plače iz dubine svoj srca, to je savršenstvo. I kada se Bog smeši sa blaženstvom svoga Srca, to je savršenstvo.
Iz knjige “Šri Činmoj govori, deo 1”
Dodajte komentar