Priče Šri Činmoja

Tradicionalne indijske priče o Troilanga Svamiju

KRALJ I MAČ

Jedan veliki indijski kralj je jednom prilikom krenuo na putovanje brodom po Gangu. On i njegova pratnja su primetili da iza njih pliva neki čovek. Bio je to Troilanga Svami. Tako je skoro čitav sat Troilanga Svami plivao pored broda osmehujući se, pa su mu konačno pomogli da se popne na brod. On je kao i obično bio nag, ali to ljudima nije smetalo jer su ga svi poznavali i neizmerno poštovali, voleli i uvažavali. Kralju je takođe bilo drago što ga vidi, jer mu se i on divio.
Kralj je za pojasom nosio mač. Troilanga Svami mu je uzeo taj mač i razgledao ga, igrajući se s njim kao dete. Onda ga je iznenada bacio u Gang. Kralj se razbesneo. Taj mač je dobio zbog svog junaštva i svojih zasluga, pa je bio očajan što je izgubio takvu dragocenost. Hteo je da kazni Učitelja, ali su se svi usprotivili: “O ne, on je svetac, ne smeš to da radiš. Bilo bi strašno da ga diraš.”
Kralj je rekao: “Ako vi nećete da ga kaznite, čim pristanemo dovešću druge ljude koji će sa zadovoljstvom da me poslušaju i kazne ovog čoveka.”
Kad su se primakli obali, Troilanga Svami, koji je sedeo u brodu, gurnuo je ruku u vodu. Iznenada se u njegovoj ruci pojaviše dva sjajna mača. Mačevi su bili potpuno isti i oba su ličila na onaj koji je bacio u Gang. Svi su se čudili. Učitelj reče kralju: “O kralju, sad odredi koji mač je tvoj.”
Kralj je bio potpuno smeten. Nije znao koji je mač zapravo njegov. Tada mu je Troilanga Svami rekao: “Budalo, ne znaš koji mač je tvoj? Ne prepoznaješ sopstveno vlasništvo?”
Onda je bacio mač koji nije bio kraljev i rekao: “U ovom svetu ništa neće ostati s tobom. Kad umreš, sve što imaš moraće da ostane ovde. Onom Stvarnom u tebi kažem: Ne živi u svetu uživanja. Ostani u svetu težnje. Ostani u svetu Svetlosti, Mira i Blaženstva. Ti si kralj, ali si isto tako i budala. Budi mudar. Jedino tada ćeš u životu imati pravu sreću. Budi duhovno mudar!”

Komentar:
Sve dok ne postanemo duhovno mudri, nećemo znati šta je naše istinsko vlasništvo. Naše istinsko vlasništvo, naše večno vlasništvo, naše jedino vlasništvo je naša ljubav prema Bogu. Ni ovde na Zemlji, ni tamo na Nebu, ne može biti ničeg drugog što možemo da smatramo svojim sopstvenim. Jedino naša ljubav prema Bogu, naša stalna, duševna, nesebična ljubav prema Bogu, može da bude naše večno vlasništvo. To vlasništvo biće zauvek sigurno, a i sami ćemo biti sigurni jedino kada to vlasništvo budemo smatrali svojim, sasvim svojim.
Čim uvidimo da veoma volimo Boga, u neograničenoj i beskonačnoj meri, tada Božje vlasništvo, a to je sva Njegova tvorevina, odmah postaje i naše vlasništvo. Naša ljubav prema Bogu prisvaja Boga, te onog trenutka kad Bogu ponudimo našu ljubav, Božja tvorevina odmah postaje i naša. Čitava Njegova tvorevina potiče od Njegove Vizije, a On i Njegova Vizija su neodvojivi. Kad mi svojom ljubavlju prisvajamo Boga, Božja Brižnost i Božja tvorevina odmah prisvajaju nas, jer Bog je jedini vlasnik svega i niko drugi.
Ovde na Zemlji mi se trudimo da prisvojim sve što možemo da vidimo. Sve što nas okružuje takođe želi da prisvoji nas. Ali mi ne možemo da prisvojimo druge, a ni oni ne mogu da prisvoje nas, jer vidimo da im nešto nedostaje, a i oni vide da to isto nedostaje i nama. Ono što nam nedostaje je ljubav prema Bogu. To je ono seme, seme mogućnosti, koje vremenom izrasta u plod neminovnosti.

Iz knjige: Šri Činmoj, Indija i svetkovina njenih čuda. Dođite i uživajte! Deo 1
Tradicionalne indijske priče o Trolanga Svamiju

Tragalac

Tragalac

Sve što vredi imati
Takođe
Vredi podeliti sa drugima.

Dodajte komentar

Komentariši

Your email address will not be published. Required fields are marked *